Вокална лирика

Песме Волфганга Амадеуса Моцарта у интерпретацији сопрана Едит Матис и пијанисте Карла Енгела.

Од својих првих соло песама, које је написао као дванаестогодишњак у знак захвалности доктору који га је излечио од великих богиња, па све до последње три песме за децу настале 1791. године, Моцарт је писао ова дела не покушавајући да их жанровски изједначи – стога не изненађује што у њима композитор често "лута" од италијанске канцонете, преко француске романсе до немачке народне песме. Текстуални предлошци Моцарту нису били од велике важности, јер је аутор сматрао да текст мора бити "послушни слуга музици". Ипак, иако данас не посвећујемо већу пажњу Моцартовим радовима у области лида, из сачуваних писама може се закључити да се у свакој песми аутор посвећивао другом стилском или естетичком проблему, те и ови радови осветљавају свестраност његовог генија.

Уредница емисије Ивана Неимаревић

Вокална лирика

Програмска шема

Коментари