Јан Моакс: Смрт и живот Едит Штајн

Едит Штајн је рођена 1891. у јеврејској породици с једанаесторо деце у Вроцлаву, у тадашњој Пруској. Као изузетно успешна ученица уписује и универзитетске студије, на којима су девојке биле у то време још ретке. Занима се и за текуће политичке догађаје, јер их сматра „историјом у настајању". Декларише се као атеисткиња, упркос породици која поштује традицију и верске обичаје. Пошто сазнаје за феноменологију, тада сасвим нов правац у филозофији, одлучује да пређе у Гетинген како би слушала предавања Едмунда Хусерла.

Напоредо са студијама развија и хуманистички активизам у оквиру борбе за женска права, посебно за њихово право гласа. Уочи Првог светског рата припрема државни испит, са тезом коју пише на тему емпатије. Потресена вестима са фронта, под окриљем Црвеног крста пријављује се да служи као болничарка у аустријској болници за лечење инфективних болесника. Године 1917, по окончању овог ангажмана, успешно брани докторску тезу којој је ментор управо родоначелник феноменологије, филозоф Едмунд Хусерл. После његовог преласка на универзитет у Фрајбургу, Едит Штајн му се придружује и постаје му асистенткиња, са славом прве Немице која је одбранила докторску тезу из филозофије.

Едит Штајн преводи Тому Аквинског с латинског, а поведена тиме пише и студију о односу између традиционалне католичке доктрине и савремене филозофије. Нацистичке власти забрањују сваки вид професуре женама и јеврејима; Едит Штајн је онемогућена да предаје по обе те основе, упркос своме званичном преласку у католичку веру. Разочарана неуспехом борбе против расне и верске мржње, решава да ступи у кармелићански манастир октобра 1933, сматрајући да је то један од начина стицања „унутрашње слободе". Уз све друге заслуге које је Едит Штајн имала на пољу филозофије и друштвеног ангажмана, можда о њеној личности највише говори њен дубоко човечни однос према „другоме", оличен у кључној тези о емпатији: „Отвореност спрам других омогућава да се боље упозна спољашња стварност... У супротном, сами смо себе зазидали и заробили у наше партикуларизме."

Припадници СС трупа упадају 2. августа 1942. у кармелићански манастир у Ехту, у Холандији, и депортују Едит Штајн у Аушвиц. Недељу дана касније, убијена је у гасној комори. 

Књигу Јана Моакса Смрт и живот Едит Штајн ускоро ће објавити издавачка кућа Плави јахач.

Уреднице: Оливера Гаврић и Оливера Нушић