Хамбуршки Бах

Из завршног, хамбуршког периода каријере Карла Филипа Емануела Баха потичу сва три његова ораторијума. Други по реду, Васкрсење и вазнесење Христово, први пут је изведен на приватном концерту 1774. године, а прерађен је четири године касније, приликом јавне премијере. Бах је наставио да дорађује ораторијум у сарадњи са либретистом Карлом Вилхелмом Рамлером, а 1787. године приређено је и штампано издање. Реч је о тексту који је део ораторијумске трилогије овог песника осећајног стила, чији је први део, Исусова смрт, постао славан захваљујући адаптацији Карла Хајнирха Грауна. Из партитуре Карла Филипа Емануела Баха, која не укључује обраде корала, јасно је да је реч о делу које је , иако сакралне тематике, било намењено извођењу ван цркве, односно у световним концертним дворанама. У првом делу ораторијума посебно се истиче дует сопрана и тенора, те „херојска" тенорска арија, која претходи завршном хору и укључује солистичке наступе лимених дувачких инструмента.

Поред тога што је био ангажован при лутеранској цркви, Бах је од самог почетка свог боравка у Хамбургу заузео водећу улогу у организовању градског музичког живота. Већ у зиму 1768/1769. Бах је одржао успешну сезону од 20 концерата, да би се затим редовно појављивао на јавним наступима све до своје 65. године живота, односно 1779. године. На репертоару концерата Карла Филипа Емануела Баха доминирала су вокално-инструментална дела, а поред сопствених ораторијума често је изводио дела Георга Филипа Телемана и Карла Хајнриха Грауна. Последњи јавни наступ Карла Филипа Емануела Баха одиграо се 9. априла 1786. године, када је композитор уприличио својеврсни "историјски концерт", на коме је, поред својих композиција, извео и одломке из Мисе у ха-молу свог оца, Јохана Себастијана Баха, и ораторијума Месија Георга Фридриха Хендла. Концерт је био окончан хорском композицијом Карла Филипа Емануела Баха Свет је Господ, која је сачињена од аријете за алт и хорске нумере, а коју су Бахови савременици сматрали једним од његових најефектнијих остварења.

Аутор Срђан Атанасовски