Музика антика - Посвете Жоскену Депреу

Он је сматран за највећег иноватора ренесансне епохе, чији је израз био тако свеж а музички језик тако богат, да су стотине аутора након њега свој стил и своја дела заснивали на Жоскеновим радовима. Ширењу Жоскеновог стила свакако је допринело и откриће штампе, које се одиграло управо у тренутку када је овај млади композитор ступио на музичку сцену. Издавач Петруци је тако своје четири антологије мотета започео управо са Жоскеновим композицијама, а 1502. године објавио је и Жоскенове мисе, као прву збирку композиција посвећену делима само једног аутора.

Композиције које ћете слушати у емисији, написали су Жоскенове колеге и ученици који су и сами свој стил изградили на темељима које је поставио старији мајстор. Чућете композиције Музе Јовис за четири и шест гласова Бенедиктуса Апензелера и Николаса Гомбера, које су засноване на поеми Жоскеновог ученика, Жерара Авидиуса из Најмегена, као и мотет Дум вастос Адрие флуктус француског композитора и још једног Жоскеновог ученика, Жакеа од Мантове. У првом делу мотета, Жаке описује како стоји на обалама узбурканог Јадрана и присећа се врлина свог преминулог учитеља. У другом делу, који почиње речима „сетите се, ви музе, Жоскенових старих љубави", Жаке прави омаж великом мајстору уводећи делове пет Жоскенових најпознатијих мотета - Претер рерум серије, Стабат матер, Инвиолата интегра ет каста ес, Салве регина и Мизерере меи Деус - у густи полифони слог. Овај сегмент посвета Жоскену Депреу завршавамо мотетом О морс иневитабилис, мало познатог фламанског композитора Хијеронимуса Виндерса, који је заснован на интроитусу Реквијем етернам Жоскенове Мисе Про Дефунктис. Сам назив овог мотета преузет је са епитафа на Жоскеновом портрету који се некада налазио у цркви Свете Гудуле у Бриселу.

Најобимније дело посвећено Жоскену је свакако Миса Про Дефунктис фламанског композитора Жана Ришафора објављена 1532. године. Ришафор је сасвим сигурно познавао Жоскена, а претпоставља се и да је у једном тренутку био његов ученик. У овом делу Ришафор је применио два поступка која је преузео од Жоскена - кантус фирмус Циркумдедерунт ме у канону, налик оном који је Жоскен употребио у шансони Водене нимфе, као и мелодију и текст стиха „то је неупоредив бол" из шансоне Недостатак новца, још једног познатог дела овог аутора.

Шест ставова Ришафорове Мисе Про Дефунктис написано је за шест гласова и у њима преовлађује густа, тамна текстура. Ово је једна од најобимнијих реквијемских миса из 16. века која је по својим размерама и популарности остала непревазиђена све до појаве Викторијиног чувеног Реквијема 1605. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић