Музеј звука – Посвете Маргарити од Аустрије

„Тако, према мојој судбини, нека моје име буде Дама лоших звезда, Дама у жалости, увек тужна и жалосна" - песник Жан Лемер је, у свом делу Тужбалице несрећне даме, ове речи наменио Маргарити Аустријској, којој је поема из 1596. године била и посвећена. Наиме, живот ћерке хабзбуршког цара Максимилијама I и Марије од Бургундије је заиста био неочекивано тежак и испуњен великим губицима - са само 2 године морала је да напусти родитеље како би била одгајана на француском двору, као будућа жена француског престолонаследника. Међутим, када јој је било 11 година, француски двор је променио одлуку и уместо будуће краљице, Маргарита је постала њихов талац.

Са 17 година, ћерка Светог римског цара се удала за Хуана од Астуријаса, сина шпанских монарха Изабеле и Фердинанда, али је он убрзо умро, док је Маргарита родила мртворођенче. Ништа срећнији није био ни њен други брак са Филбертом II Савојским, који је такође умро веома млад, а велики лични губитак, тада тридесетогодишња жена, доживела је када је преминуо и њен једини брат, шпански краљ Филип Лепи. Стога не треба да изненађује чињеница да је на готово свим сликама ова племкиња приказана као млада жена у жалости, као што су испуњени сетом и тугом и стихови које је писала.

Маргарита је владала Фландријом, у име свог нећака Карла V, а своју престоницу у Мехелену учинила је центром бургундске културе. Музика је заузимала значајно место на њеном двору, те су у краћем или дужем пероду, у служби Маргарите од Аустрије били Жоскен де Пре, Марбрианус де Орто и пре свих, Пјер де ла Ру. Управо је овај аутор компоновао највећи број дела, међу којима су и она заснована на стиховима владарке, данас сачуваним у рукопису у Краљевској библиотеци у Бриселу, које ћемо представити у емисији.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић