Сценска музика

Као једно од девет сценских остварења француског аутора, балет Краљ је го компонован је према бајци Царево ново одело Ханса Кристијана Андерсена. Непосредно пред смрт велики импресарио Сергеј Дјагиљев имао је идеју да на сцену постави ово Андерсеново дело, па је, осетивши да неће моћи пројекат да доврши, проследио основне смернице свом млађем колеги Сержу Лифару, кореографу и главном балетану париске Опере. Лифар је убрзо наручио партитуру од Жана Франсеа, док је сценарио сам реализовао.

У овом сценском остварењу које је подељено у четири слике, музички језик Жана Франсеа близак је музици Игора Стравинског по веома живој оркестрацији и вештом вођењу мелодијских линија које дочаравају атмосферу Андерсенове бајке. Кроз духовита хармонска решења Франсе је нагласио играчки карактер мелодија, док је последњу слику засновао на вештом преплету елемената полке и свинга. Архаични играчки покрети које је Лифар унео у своју поставку, на сатиричан начин дочарали су послушност и улагивање на краљевском двору. Поред тога, сценарио је проширен већим бројем улога у односу на Андерсенову бајку, па се у балету појављује и млада краљица са својим тајним љубавником, док кројач у новом тумачењу постаје краљев премијер.

Балет Краљ је го Жана Франсеа премијерно је изведен у париској Опери 1936. године у Лифаровој продукцији, док је, поред овог уметника, на сцени наступила и француска прима-балерина Ивет Шовире.

Уредница емисије Ирина Цвијановић