Музика антика - Мотети Констанца Фесте

Прво сачувано дело овог композитора је мотет Quis dabit oculis који је написан поводом погреба француске краљице Ане од Бретање 1514. године. Као већ признат аутор, чија су дела навелико копирана у северозападној Италији, Феста је 1517. године ступио у службу папе Лава X, као хориста у Сикстинској капели. Од тог тренутка почиње његова служба у приватној папској капели која ће трајати наредне три деценије.

Феста је био један од ретких Италијана у Сикстинској капели, у којој су доминирали музичари из северне Европе. Био је велики познавалац контрапунктске технике и први композитор који је спојио два стила - италијански и франко-фламански, чиме је извршио велики утицај на млађе савременике, пре свих на Палестрину.

Већи део Фестиних сакралних остварења, која укључују четири мисе, преко 40 мотета, тужбалице, магнификате и маријанске химне, остао је сачуван у ватиканским кодексима. Насупрот овим композицијама, бројна Фестина световна дела су штампана за време композиторовог живота - у различитим збиркама, укључујући и знамениту Петручијеву збирку из 1530. године у којој се први пут појављује термин „мадригал". Наиме, уз Филипа Верделоа, Феста је био један је од првих композитора који су открили експресивни потенцијал мадригала, форме која ће доминирати италијанском музиком током 16. века. Феста је писао и инструментална дела, а у његовом опусу издваја се монументална контрапунктска студија на тему Ла Спања, коју је композитор користио као кантус фирмус у својих 125 варијација.

У емисији МУЗИКА АНТИКА слушаћете мотете Констанца Фесте које ће интерпретирати чланови ансамбла Кантика Симфонија. Као и у његовим световним делима, и у овим мотетима се смењују сегменти богатог полифоног слога са хомофоно осмишљеним одсецима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић