Електронски студио

Иако је Лучано Берио педесетих година био фокусиран на проширивање могућности електронске обраде гласа, његов рад у првим годинама постојања Фонолошког студија у Милану обухвата и дела унеколико другачијег профила. Две композиције за траку, Моменти из 1957. и Перспективе која је настала 1960. године, илуструју ширину опсега обухваћених проблема ране електро-акустичке музике којима су пре свега Берио и Бруно Мадерна, као оснивачи миланског студија, посветили своју пажњу.

Остварење Електронска студија број 1 Марија Давидовског, компоновано је 1961. године. Ово дело је настало у периоду интензивне сарадње Давидовског са Едгаром Варезом, те представља пример софистицираности техничког аспекта, која ће одликовати и његова потоња дела. Тако је у њему могуће уочити разлоге због којих је Давидовски своје електронске студије посветио проблему самог дизајна звука, док се осталим видовима електро-акустичке синтезе бавио у другим својим делима.

Композицију Кибернетике III Роланд Кајн је реализовао за време рада у миланском студију са Беријом и Мадерном. Кајн је проблем процесуирања вокалног звучног спектра настојао да реши саобразно својој идеји о кибернетској музици. У овом делу је осцилаторима произвео звукове који припадају гласовном опсегу, а које је потом подвргнуо филтрирању и трансформацијама другим звуковима, укључујући и неке животињског порекла. Тиме је постигао да произведени машински глас у њему својственом синтетизованом контексту добије својеврстан хуманоидни карактер.