Мајстори барока – Агостино Стефани

Слушаћете снимак ове опере који је забележен на фестивалу Вале д'Итрија 28. јула 2014. године. Стефанијева музика није тако често заступљена на концертном репертоару, тако да су и биографски подаци о овом композитору мање познати. Једна од занимљивости је да је, око 1708-1709, у Риму упознао касније много познатијег колегу Георга Фридриха Хендла, пре него што ће се отиснути пут Немачке. Наиме, иако се музички израз Агостина Стефанија формирао у амбијенту венецијанске оперске традиције, његова каријера ће се развити у немачким земљама, где је 1710. године постао капелмајстор у Хановеру, а потом и важна личност у културном животу Северне Немачке.

Стефани је паралелно са музичком, развијао дипломатску и свештеничку каријеру. Заредио се око 1680. године, када је отприлике написана и опера коју ћемо слушати, а потом је 1696. постао бискуп. Године 1709. Стефани је постао викар, односно папин намесник у Северној Немачкој.

У својој музичкој праски умео је да партитуре потписује као Грегорио Пива, што је било име његовог секретара и преписивача нота, изазвавши касније потешкоће у утврђивању ауторства. 

Опера Борба Херкула и Ахелоја означена је као дивертименто драматико по форми, а написана је на либрето Бартоломеа Ортензија Маура. Редитељ нове модерне поставке је Бенедето Сика, који је из света драмског театра први пут закорачио у поље опере. Критика је забележила да је релативну драмску статичност опере Сика успешно динамизовао присуством четворо плесача који на известан начин тумаче и потцртавају осећања четворо главних протагониста.

Опера се заснива на причи из Овидијевих Метаморфоза, тачније на сукобу Ахелоја, старогрчког бога реке и свеже воде, и Херкула око руке лепе Дејанире. Након што јој на почетку спасава живот,  Дејанира се заљубљује у Херкула. Али њен отац, Енеј, жели да она ступи у брак са Ахелојем, Нептуновим сином.

Уредница Сања Куњадић