Слободан Дивјак: Мали речник демократије

Аутор прецизно одређује најважније термине политике и политичке филозофије, кључне појмове либералне демократије... На пример, овде су и одреднице „Атинска демократија", „Апсолутизам", „Ауторитаризам", „Демократија - основни облици", „Диктатура и ванредно стање", „Друштвени уговор", „Елита", „Фашизам", „Грађанска држава", „Грађанска непослушност", „Идеал", „Јавност", „Конзервативизам", „Конституционализам", „Левица и десница", „Либерализам", „Мултикултурализам", „Народ", „Нација", „Нацизам", „Правна држава", „Просветитељство", „Расизам", „Теорије завере", „Тоталитаризам", „Утопија" итд.

У трећој емисији, 13. августа, прочитаћемо одреднице „Народ" и „Нација". Из ове последње, као илустрацију, преносимо два фрагмената из дела текста у којем се разматра државно-територијални појам нације:

„(...) За Америку се често каже да она представља ‘човечанство у малом' зато што у њој живе људи најразличитијег етничког порекла: Енглези, Немци, Шпанци, Мексиканци, Индуси, Кинези итд. Али сви су они, уколико имају статус америчког држављанина, исте националности - америчке, при чему американство није етничка категорија. Исто тако, уколико рецимо црни човек из Мозамбика постане француски држављанин, он ће по националности бити Француз. То је могуће само зато што уставно-правни поредак тих земаља није условљен етничком, културном и расном припадношћу. Или, другачије речено, поменуте врсте припадности ирелевантне су са становишта тога поретка зато што не представљају његове конститутивне принципе. Његове конститутивне принципе представљају чисто формална правила игре која, у начелу гледано, важе за припаднике свих етницитета, култура и раса, те стога они имају једнака формална права, индивидуална, грађанска и политичка. (...) Краљевина Србије и краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и Југославије имале су сличан приступ проблему националности, утолико што је у њима националност била одвојена од етничког припадништва. Рецимо, етнички Јевреји били су по националности Срби и касније Југословени Мојсијеве вере.

Иначе, Србија као уставна монархија укључила је у свој устав не мали део тековина америчке и француске либералне револуције, тако да је њен устав био у великој мери независан од српске културне традиције. (...)"

Уредник: Ђура Војновић