Кристоф Вилибалд Глук као путујући композитор

Током 1746. године Глук је боравио у Лондону, који је био један од најдинамичнијих музичких центара Европе. У овом граду, композитор је имао прилику да се упозна са Хендловим опусом, као и са новом, натуралистичком глумачком школом. Поред тога што је поставио две опере у Краљевом позоришту, у којима је у знатној мери пародирао своје раније опере, Глук је објавио и збирку од шест трио соната, које су вероватно настале још у Милану, почетком четрдесетих година XVIII века. Овај екскурс у инструментални жанр представља својеврсни изузетак у опусу овог оперског композитора. Глукове трио сонате су троставачне и састоје се од лаганог, брзог и играчког става, а њихов израз сведочи о напуштању полифоног инструменталног стила. Објављивање и позитиван пријем Глукових галантних и непретенциозних соната сведочи о успону и популарности италијанског инструменталног стила међу аристократском и грађанском публиком и аматерима-музичарима у Британији. Овакав укус који је одликовао лондонско тржиште штампаних музикалија у великој мери је обликован запаженим успехом инструменталних дела италијанских мајстора, попут Доменика Скарлатија и Франческа Ђеминијанија, који су отворили пут за развој галатног идиома.

Сонате за виолину опус 4 Франческа Ђеминијанија, који је велики део своје каријере провео у Лондону, штампане су 1739. године, дакле само седам година пре издања Глукових соната, и такође су наишле на одличан пријем. О популарности италијанског инструменталног стила средином XVIII века у Лондону сведоче и дела енглеских композитора који су се све више приклањали галантом идиому који је допирао из италијанских музичких центара. Чарлс Ејвисон, аутор чија се активност превасходно везује за Њукасл у ком је и рођен 1709. године, један је од првих енглеских композитора који су прихватили нов композициони стил, у чему га је подучавао и сам Ђеминијани. Посебно је била утицајна Ејвисонова збирка „Концерата у седам деоница" рађених према сонатама Доменика Скарлатија, објављена 1744. године.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски