Ласло Лајта: музика из балета "Капричо" опус 39

Настало 1944. године, ово дело је, према ауторовим речима, било за њега „једина светла тачка и бег од окрутне реалности рата". Иако је мађарски композитор и етномузиколог међународну славу почео да гради 1929. године, по освајању награде Кулиџ за свој Трећи гудачки квартет, да би убрзо уследила сарадња са париским уметницима који су имали великог утицаја на његов музички језик, те заједнички рад са Кодајем и Бартоком на прикупљању народних мелодија, Лајта је након завршетка рата, из политичких разлога, стављен у други план. То је један од разлога што балет Капричо никада није сценски реализован. Године 1963, неколико месеци након композиторове смрти, одломке из балета извео је Мађарски државни оркестар под управом Јаноша Ференчика, Лајтиног студента на Конзерваторијуму у Будимпешти, да би тек 1987. године Симфонијски оркестар Мађарског радија остварио комплетан снимак дела.

Како је Лајта имао посебних афинитета према уметности осамнаестог века, радња балета Капричо смештена је у овај временски оквир показујући блиску везу са комедијом дел арте. Према Лајтином опису из предговора балетског сценарија, костими и сценографски елементи подсећају на слике Антоана Ватоа, док либрето, који је начинио шпански историчар и писац Салвадор де Мадаријага, прави везу са његовом оперетом Плави шешир опус 51, из 1950. године.

Радња балета Капричо, комедије дел арте двадесетог века како историчари често називају ово дело, одвија се у великом парку. Са леве стране налази се воденица, која представља метафору за поштени рад, док је са десне улаз у замак. Док увертира прати директора позоришта који најављује лутке: Арлекина, Коломбину, Капетана, Изабелу, Бароницу, Панталонеа, Балерину и Мецатина, као и слуге, помоћнике и сељане, главни ток радње одвија се у простору око воденице. У првој слици Коломбина јадикује и окривљује себе што је покварила воденицу коју је изнајмио њен муж Арлекин. Већ друга слика, названа Ругајући марш - прати Бароницу у одлуци да воденицу прода Панталонеу који хоће да је претвори у кафану за своју девојку Балерину. Арлекин то спречава терајући слуге који покушавају на воденицу да поставе таблу да је на продају. Подршку Арлекину и Коломбини пружа Изабела, Бароничина нећака, играјући се и подсмевајући се тексту огласа о продаји. Међутим, пошто је уговор већ потписан, Арлекин и Коломбина тужни одлазе из парка, а Бароница узбуђено чека Капетана, кога је изабрала за мужа својој нећаки. У последњој слици првог дела балета песник Мецатино изводи серенаду Изабели, те они започињу плес. Пошто је кришом пратила њихову игру, Балерина отрчава у замак како би новости саопштила Капетану.

Уредница емисије Ирина Цвијановић