Антологија српске музике – Остварења Драгутина Гостушког

Композитор претежно лирског темперамента, Драгутин Гостушки је свој музички израз изградио композиционим средствима међу којима се, нарочито у раном периоду стваралаштва, нашла и стилизација домаћег музичког фолфклора.

Клавирски трио Гостушки је написао 1950. године на студијама композиције у класи Миленка Живковића, а већ следеће године премијерно је изведен у оквиру међународног студентског фестивала у Минхену. Конципиран као троставачни циклус, Клавирски трио доноси несвакидашњи распоред темпа ставова - од лаганог Андантеа на месту првог, преко Алегрета, до узнемиреног финалног Алегра. Први став замишљен као слободан рапсодичан облик, почива на две контрастне теме међу којима друга лирска тема испољава фолклорни импулс. Средњи став, насловљен као Серенада својим седмо-осминским тактом наговештава национални призвук, док се елегантан израз и прозиран звук проносе музичким током ослобођеним традиционалних формалних схема. Финале Клавирског трија, написан пак у широко разрађеном сонатном облику, представља врхунац цикличне форме, у којој узнемирена главна тема - израсла из материјала увода - најављује енергичан и драмски музички ток.

Кончерто ачелерато за виолину и оркестар, или у преводу Убрзани концерт, настао 1961. године, наслања се на Клавирски трио специфичном диспозицијом ставова видљивом у поступној градацији темпа кроз три става композиције. Новаторска црта дела огледа се у тежњи ка савременом хармонском изразу и апартном инструменталном колориту, најављеном у неколико година ранијој музици за балет Реми. Оркестар састављен само из гудачког корпуса, клавира и богате групе удараљки остварује деликатне динамичке нијансе и звучне боје. Кончерто ачелерато премијеру је доживео 14. новембра 1961. године, у извођењу Александра Павловића и Београдске филхармоније под управом Крешимира Барановића.

Аутор емисије: Стефан Цветковић