Сретен Петровић: Шелингова темељна мисао и "меке форме”

Ова студија показаће нове Петровићеве увиде у вишегодишње вехементно промишљање и филозофско писање Шелинга коме је знатну пажњу посветио и филозоф Карл Јасперс. Аутор је текст поделио на пет поглавља: Смисао Шелинговог обрта, Филозоф и његова темељна мисао, Романтички занос и мисија уметности, Уметност, природа и чулност, Очување јединства филозофије, упркос свему.

„Да ли се Шелингов мисаони развој после 1804. године и најизвесније 1809. године, када се појавио његов важан спис О суштини људске слободе може сматрати почетком Шелинговог филозофског прелома?" пита Петровић на почетку своје студије да би у каснијим поглављима, говорећи о филозофској темељној мисли записао: „Колико ми је познато, а у интерпретацији Шелингове филозофије, досада се није изричито указивало на чињеницу да у овом мишљењу наилазимо, заиста, на једну јединствену тежњу, на лајт мотив изречен у виду систематске одбране, како сам их назвао, тзв. 'меких форми' духа, у којима се, у тим меким формама, не само симболички већ и стварно, а и целовито у њима оваплоћује, односно станује управо Шелингова 'темељна мисао'. У томе духу а у корелацији са другим правцима мишљења, могло би се установити, на пример, како је код Хегела на делу тзв. 'јака мисао', 'робустан облик или форма' Духа, у којој се Логос најпрегнантније изражава..."

Естетичар Петровић указаће и на питање "Зашто је уопште Нешто а не Ништа", које је кореспондентно са двема елитним формама, на митологији и уметности.

Своју студију "Шелингова темељна мисао и ‘меке форме'" на таласима Трећег програма представља од вечерас до петка ове седмице сам аутор.

Уредник циклуса: Радмила Глигић