Сублимне фреквенције

Часопис Гардиан назвао је ову музичарку новом звездом нубијског попа, иако се остварење које ћете вечерас чути не ослања на „модерне" тековине, већ на звук 60-их и 70-их година који су неговали нубијски музичари из Египта и Судана. То је спој оријенталних инструмената попут уда, пенатонских хармонија и мелизматичних вокалних мелодија које Алсара пева најечешће на арапском језику. Корени овог албума налазе се у нубијским песмама повратка које су настале после масовних пресељења Нубијаца из своје постојбине зарад изградње велике Асуанске бране на Нилу 1970. године. Фокус ових напева, лирски и тематски, је жал за отаџбином и слављење лепота напуштеног дома.

Алсара се иначе поред певања и писања песама, бави и етномузиколошким истраживањима. Рођена је у Картуму, у главном граду Судана, где је живела до своје осме године када се са породицом преселила у Јемен како би избегли репресију режима. Године 1994, по избијању кратког грађанског рата у Јемену, сели се у Америку, где и данас живи.

Пројекат Нубатонс је започео као сарадња између Алсаре и перкусионисте Рамија Ел Асера, кроз истраживање архивских снимака музике Северне Африке и миграција модерних Нубијаца. Заједно са свирачем на уду и лаути Хаигом Манукијаном и контрабасистом Мавуеном Коџовијем, ови музичари стварају јединствени свет песме у којем покушавају да прикажу своје емигрантско искуство. Алсара каже да она пева о људима које свет игнорише и о којима увек говори само у прошлом времену. Она пева о судбини, опстанку, љубави и радости иако су политичке одлуке, невољно, промениле начин живота одређених људских популација.

Уредница Ксенија Стевановић