Музеј звука

На врхунцу шпанског „златног доба”, 1533. године, у Риму је објављена збирка чији је пун назив био Трактат о глосама на клаузуле и друге жанрове музике за виолу да гамба у новом издању Диега Ортиза. Ово дело је постало референтна тачка у истраживању извођачке праксе инструменталне музике 16. века и изузетно драгоцена збирка неких од најлепших дела за виолу да гамба и чембало из ренесансног периода.

О самом Дијегу Ортизу се мало зна – први подаци о његовом животу временски се подударају са појавом Трактата о глосама, али се, на основу зрелости радова, као и индикацији у наслову да је реч о „новом издању”, може закључити да је у то време Ортиз већ био зрео аутор. На основу његовог надимка, Толеданац, претпоставља се да је раније живео у овом значајном културном центру, а након 1553. године, био је капелмајстор на двору напуљског Вицекраља, Дон Фернанда Алвареза од Толеда, трећег Војводе од Албе.

Ортизови радови објављени у Трактату о глосама представљају важан допринос у развоју индивидуалног инструменталног језика, у време када се ова област музичке праксе тек формирала. Збирка се састоји од две књиге: у првој Ортиз пружа бројне, пажљиво одабране примере „глоса” - орнаменталних варијација на различите „клаузуле” - мелодијске форме каденца, узлазне и силазне интервале и лествичне низове. Други део збирке обухвата композиције за виолу да гамба у пратњи чембала и три различита начина свирања на солистичком инструменту - на примеру фанзатије, корала и компостуре, односно компонованог дела.

У емисији ћете слушати ричеркаре на тему Ла Спања, на мадригал О срећне моје очи Јакоба Аркаделта, на тему Дулс мемоар, као и ричекаре на корале, у којима се контрапункт развија у тенорској деоници, односно над остинатима у доњим регистрима. Ово су неки од првих примера остинато баса који попримају карактеристике „басо континуа”, једне од најпрепознатљивијих каркатеристика музике потоње барокне епохе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић