понедељак, 02.06.2014, 00:05 -> 20:12
Извор: Трећи програм
Музика Макса Рихтера за филм “Хенри Меј Лонг”
Емисија музика за филм током месеца јуна биће посвећена остварењима Макса Рихтера.
Немачко-британски композитор Макс Рихтер, рођен 1966. године, студирао је композицију и клавир на Единбуршком Универзитету, Краљевској музичкој академији у Лондону, као и са Лучаном Бериом у Фиренци.
Рихтер се поред концертне активности, током каријере ангажовао и као студијски музичар, а бавио се и примењеном музиком за филм, позориште и плес. Иако је у филмску индустрију ушао још 2003. године, пажњу шире шублике је привукао тек 2008. године када је добио награду за најбољег композитора на 21. издању Европске филмске награде у Копенхагену, за музику анимираног документарног филма Валцер са Баширом израелског редитеља Арија Фолмана, који је те године добио награду Златни глобус.
У вечерашњој емисији представљамо музику за филм независне продукције Хенри Меј Лонг Ренди Шарп из 2008. године. Ово је једини излет у филмске воде америчке позоришне редитељке и оснивачице Експерименталног театра Ексис у Њујорку.
Радња филма, који је освојио 13 награда на међународним филмским фестивалима, одвија се крајем 19. века и почиње у Њујорку, како се чини, - случајним сусретом два некадашња школска друга, Хенрија Меја и Хенрија Лонга. Након дужег низа година, они обнављају своје пријатељство, и крећу у авантуру током које ће схватити да су, иако у различитим животним околностима и проблемима, један другом потребни како би заједничким снагама остварили оно што заиста желе од својих живота.
Макс Рихтер је ову деликатну психолошку причу обојио музиком мирног карактера. Музички ток, наиме, осликава унутрашња стања јунака мелодијом у дугим издржаним тоновима и брзим репетитивним фигурама у пратњи. Поред истоветног медитативног карактера, нумере на овом саундтреку обједињене су и истим тоналитетом! У наизглед статични музички ток, неопходна динамика уноси се променом оркестрације и структуре репетитивих фигура. Аутентичан композиторски израз Макса Рихтера се очито природно уклопио у визуелно-наративни свет филма, будући да Рихтер није одступио од свог препознатљивог поетичког исказа.
Уредница емисије Сања Куњадић
Коментари