петак, 02.01.2015, 21:45 -> 12:34
Извор: Трећи програм
Са београдских сцена - Концерт Кемала Гекића
Избор дела са концерта Кемала Гекића одржаног у Дворани Коларчеве задужбине 27. априла 2014. године. Чућете "Сикстинску капелу", "Велику фантазију" на мотиве уз опере "Ниоба" Ђованија Пачинија, "Међарске рапсодије" број 10 и 11, као и "Изолдину смрт" Рихарда Вагнера у транскрипцији Франца Листа.
Кемал Гекић рођен је 1962. године у Сплиту, а студирао је на Музичкој академији у Загребу, као и Академији уметности у Новом Саду, где је дипломирао 1983. године у класи Јокут Михајловић. Током студија, Гекић је био лауреат неколико значајних интернационалних пијанистичких такмичења међу којима се издвајају Листово такмичење у Парми 1981. године, конкурс Виана да Мота 1983. године и Југословенско такмичење младих уметника у Загребу 1984. године.
Међународна афирмација Кемала Гекића започела је на Шопеновом конкурсу у Варшави 1985. године, на којем је посебну пажњу привукао интерпретацијом Сонате у ха-молу, за коју добија специјалну награду за најбоље извођење овог дела. У годинама које су уследиле, Гекић започиње богату концертну активност наступајући на сценама широм Европе, Сједињених Америчких Држава и Јапана. Ипак, почетак деведесетих година прошлог века, означио је његово делимично повлачење са подијума када се окреће преиспитивању своје поетике и усавршавању пијанистичке технике. Резултате вишегодишњег рада, Гекић је представио на албуму Листових Трансцеденталних етида. Убрзо потом снима и транскрипције Листа и Росинија за Наксос, за које добија награду Розета. Хваљен управо по својим интерпретацијама дела Франца Листа, Гекић се последњих година посебно посветио ширењу репертоара те промовисању мање познатих остварења овог композитора, а које је београдска публика имала прилике да чује 27. априла на Коларцу.
Гекићев пијанизам оцењује се као контроверзан превасходно услед уметниковог оригиналног приступа музичком материјалу оличеном у слободнијем извођачком афектирању, које до извесне мере дестабилизује «очекивана» обличја дела, а потиче од Гекићеве преданости експериментисању у циљу изналажења њихове нове изражајне, па и драматуршке потке. Превасходно оријентисан ка репертоару романтичарских композитора, Гекић посебно у делима Франца Листа проналази потенцијал за њихова различита и иновативна озвучавања која проистичу из доброг познавања изражајних могућности савременог клавира. Овим приступом Гекић превазилази хоризонте очекиваних звучних светова дела, нудећи у замену једну свакако одрживу и дубоко лично конципирану алтернативу.
Уредник емисије: Стефан Цветковић
Коментари