Пасије К. Ф. Е. Баха и Г. А. Хомилијуса

Иако у опусима двају композитора доминирају ораторијумске пасије писане за богослужење у лутеранским црквама, Хомилијус је посезао и за жанром пасијског ораторијума, који, за разлику од претходног модела, није користио текст Јеванђеља већ се базирао искључиво на поетским рефлексијама о теми Христовог страдања. У овом виду пасијске музике препознајемо популарност нове поезије и естетике осећајности, као и утицај галантног музичког стила, потеклог из опере. Сасвим изузетно, једина два пасијска ораторијума чије су партитуре у целини штампане у XVIII веку били су Исусова смрт Карла Хајнриха Грауна и Хомилијусова пасија Јагње корача и носи кривицу , названа према првом стиху уводног корала. Неретко означавано и као „пасијска кантата", ово остварење је уједно било и најчешће извођено дело дрезденског кантора. Хомилијус инсистира на једноставној мелодији арија која има за циљ да непосредно пренесе узвишену и побожну емоцију, те у аријама гради зачуђујуће растерећене фактуре, неретко удвајајући водећу мелодију и одричући се елаборираних полифоних решења. Ово можете уочити у одломку из првог дела пасије, који садржи посебно упечатљиве арије поверене тенору.

Либрето за Хомилијусову пасију потписује пастор Ернст Аугуст Бушман из Лебница, који је контемплативним стиховима покушао да непосредно и емотивно прикаже пасијску тематику људског греха и могућности избављења кроз Христову смрт. Занимљиво је да се Бушман у конципирању хорова, који и даље играју значајну улогу у драматургији пасије, служио парафразама других делова Библије, и то пре свега Старог завета. У Хомилијусовој партитури ове хорове одликује експресивна хомофона фактура и варирана оркестарска пратња, док завршни хор укључује и елаборирани фугато одсек. Зарад тога, завршетак Хомилијусове пасије је посебно упечатљив, а конципиран је у преплету речитатива, сажетих арија, ариоза, корала, те финалног наступа хора.

Аутор емисије Срђан Атанасовски