Жил Масне: Наварка

Ово дело је компоновано као одговор на велику популарност Маскањијеве Кавалерије рустикане. Попут свог узора, Наварка има два кратка чина и интермецо и нуди причу пуну насиља смештену у савремени контекст, односно у Карлистичке ратове за шпански престо, који су се дешавали у Шпанији током седме деценије XIX века. Главну улогу је певала Ема Калве - позната Кармен и Сантуца тог доба, а духовити парижани су ускоро ову Маснеову оперу назвали Кавалерија еспањола.

Радња се одвија у селу близу Билбаа 1874. године, где су на тргу подигнуте побуњеничке барикаде. Вођа побуњеника Зукарага је освојио Билбао и при том убио пријатеља генерала Гарида, који се заклиње на освету. Анита - сироче из Наваре - долази у генералов табор у потрази за својим љубавником наредником Аракилом. Његов отац Ремихио се противи вези двоје младих. Он говори да ће пристати на брак једино ако Анита буде донела мираз од 2000 дуроса, знајући да је то за сиромашну девојку немогуће да учини. Због храбрости у борби са побуњеницима Аракил је добио чин поручника, што још више обесхрабује Аниту. Генерал Гаридо изјављује да ће дати богатство ономе ко убије Зукарагу. Анита се јавља да ово учини за награду од 2000 дуроса, иако Гаридо мисли да је луда. Анита одлази у побуњенички табор, а Аракил мислећи да је она постала шпијунка или да има љубавника међу непријатељима креће за њом. После оркестарског интермеца, Анита се појављује са окрвављеним рукама. Она је успела да убије Зукарагу, а Гаридо јој даје новац. Доносе смртно рањеног Аракила који сумња да се она подала побуњеничком вођи за паре. Тада почињу да звоне звона која објављују да је Зукарага стварно убијен. Пред него што издахне Аракил схвата да је Анита убила непријатеља. Она почиње да халуцинира, а потом пада покошена болом и умире.

Анита је Нора Сурузиан, Аракил је Филип До, Гаридо је Брајан Малиган, а Ремихио је Демијан Пас. Хором и оркестром Вексофордске опере диригује Карлос Изкарај.

Уредница Ксенија Стевановић