Музика 18. века

Одломци из кантате "Лазарево ускрснуће" Антонија Калегарија.

Калегари је рођен у Падови 1757. године, а студије је завршио у Венецији. Након тога, посветио се писању опера и једну сезону провео као директор опере у Театру Нуово у родном граду. Занимљиво је да сва његова сценска дела потичу из најранијег периода стваралаштва.

Кантата Лазарево ускрснуће компонована је 1779. године, када је Калегари био двадесетдвогодишњак. До данас није утврђено ко је аутор либрета, али постоји мишљење да дело носи уздржани и помало емотивни мистицизам карактеристичан за духовне драме Метастазија.

Хорске нумере, којих има четири, сведоче о разновсном третману ансамбла који не остаје на нивоу фона драмске радње, већ има активну улогу у њеном коментарисању и постаје значајан учесник. Лик Христа симболизује божанско присуство међу људима и наду да ће смрт, уместо тренутка коначности живота, постати само још један стадијум људског искуства. Магдалена је симбол посвећености вери на емотиван и саосећајан начин. Лазар у Јеванђељу по Јовану заправо не говори, али му је либретиста доделио симболичну реченицу Ко ме зове?, како би потцртао тренутак догађања чуда.

Одломке из кантате Лазарево ускрснуће Антонија Калегарија изводиће сопран Роберта Ђуја као Христ, сопран Розита Ферани у улози Магдалене, бас Салво Витале је Лазар, а тенор Лука Дордоло ће бити Тома. Хором Атестис и ансамблом Академија де ли Музићи диригује Филипо Марија Бресан.

Уредница емисије: Сања Куњадић

Музика 18. века

Програмска шема

Коментари