Електронски студио

Иако се сматра једним од иницијатора оснивања електронског студија у Белгији, као и националним пиониром у овом пољу, Киперова рана дела нису присутна на носачима звука нити им је посвећена критичка пажња коју свакако завређују. Уз Еркија Курениемија, Кипер је још један музиколог који се посветио утемељењу институција електроакустичке музике у својој земљи, али је због тога његов опус најчешће тумачен као експерименталан и дидактички, насупрот делима „правих" композитора. Још једна сличност са финским аутором јесте и склоност ка дигиталној технологији, што је вероватно допринело оваквом тумачењу његовог стваралаштва, имајући у виду да је шездесетих година електроника базирана на целим бројевима још увек била у експерименталној фази, нарочито у вези са музиком. Киперово стваралаштво одликује фасцинација људским гласом као извором осцилација, те експериментисање са компјутерски генерисаним структурама. Особености његових звучних креација у овом периоду најчешће потичу од уређаја названог Гејм који је могао да произведе врло живописне дронове, чиме се сонорност Киперових дела приближава рецентном стваралаштву. Гејм је био врста модуларног аутоматског уређаја који се програмирао повезивањем каблова различитих боја, технологијом сличном оној којом су се служиле тадашње телефонске централе или аналогни синтетизери. Разлика у односу на аналогне уређаје јесте управо у аутоматском сегменту, који је омогућавао чување програма и његову поновну употребу. У композицији In Nomine, Кипер је употребио звукове слогова које су изговарали његови студенти као својеврсну тематску основу, док се у другом плану одвија континуирани звук у средње-високом и високом регистру, доприносећи суптилним променама раста и слабљења тензије структуре дела.

Аутор емисије: Милан Милојковић
Уредник емисије: Ксенија Стевановић