недеља, 11.05.2014, 22:30 -> 13:33
Извор: Трећи програм
Америчка поезија - Харолд Харт Крејн
Циклус СТРАНА КЊИЖЕВОСТ, у којем недељом на Трећем програму представљамо дела прозаистa и песника из света, од 27. априла до 11. маја посвећујемо америчком песнику Харолду Харту Крејну.
Харолд Харт Крејн (Харт је мајчино презиме) рођен је 1899. године у Гертесвилу, у Охају недалеко од Кливленда, а убио се 1932. скочивши преко ограде палубе брода у близини обала Флориде.
Није завршио средњу школу. Oсамосталио се са 17 година и почео сам да живи у Њујуорку. Водио је несређен живот, често се селећи. Био је алкохоличар и хомосексуалац. Везе су му биле краткотрајне и често насилне. Та неукорењеност, немање свог места у свету постаје тема његове поезије, што је посебно уочљиво у песми Љубавна писма моје бабе (о отуђености од норми хетеросексуалног живота), као и у песми Ентеријер (о осећањима хомосексуалаца у једном хомофобичном друштву).
У литературу се угледао се на Т. С. Елиота, посебно у погледу тога шта се све може третирати као песма. Истовремено се супротставио Елиотовом песимизму. Елиот је, сматрао је Крејн, осуђивао савремено доба. Зато је одлучио да напише симфонијски еп који ће одушевљено говорити о модерном граду. Тако је настала поема Мост чији средишњи симбол представља Бруклински мост, као „мистична синтеза Америке".
Осим Елиота и његових савременика, као Крејнов узор често се помиње и Волт Витмен, мада је ово поређење спорно. Много је значајнији утицај енглеског песника Џерарда Менлија Хопкинса од кога је Крејн преузео версификацију и језик који је деловао архаично у односу на његове америчке савременике и претходнике. Поема Мост и данас важи за најнечитљивије дело америчке поезије.
За многе Американце Крејн је херојска фигура и неретко га сврставају међу највеће америчке песнике. У томе се можда највише истицао Тенеси Вилијамс који је тражио да му тело баце у океан што приближније оном месту где се Крејн удавио.
Осим књига Беле зграде (1926) и Мост (1930), Крејнов песнички опус садржи и ране песме, као и нову књигу која никада није уобличена.
Избор и превод Никола Живановић.
Чита Ковиљка Панић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.
Коментари