Велики интерпретатори – Идил Бирет

Рођена у Анкари 1941. године, Идил Бирет је још у најранијој младости била привучена клавиром који почиње да свира већ са непуне четири године. Попут чуда од детета, веома брзо музички сазрева, и већ са једанаест година уписује Париски конзерваторијум, где отпочиње студије у класи Нађе Буланже, у којој и дипломира четири године касније са освојене три прве награде. Након студија, Бирет је више година била ученица Алфреда Кортоа, једног од најзначајнијих француских пијаниста прве половине XX века, да би потом свој развој наставила уз менторску подршку Вилхелма Кемпфа који постаје њен уметнички узор и духовни ослонац кроз читаву пијанистичку каријеру. Њу је започела још као шеснаестогодишњакиња, добивши прилику да са епитетом "солисте који обећава" наступа са значајним светским оркестрима попут Бостонског симфонијског оркестра, Лењинградске и Варшавске филхармоније, и уз диригенте као што су Пијер Монто, Ентони Вит и Генади Рождественски. Пресудан момент за њену ширу светску афирмацију било је освајање Златне медаље на пијанистичком такмичењу Дину Липати у Лондону, након чега Идил Бирет отпочиње интензиван студијски ангажман, пре свега за дискографску кућу И-Ем-Ај, а потом и за Наксос, захваљујући којој ће се у деценијама које ће уследити, сврстати у ред најпродуктивнијих студијских музичара, са укупно 84 објављена албума, продата у више од три милиона примерака. Поред овог вида активности, веома је запажена и као концертни пијаниста, те члан жирија престижних пијанистичких такмичења Ван Клајбурн, Краљица Елизабета и Феручо Бузони.

Тежиште репертоара Идил Бирет чини музика романтичарске епохе, и у том смислу у њеној богатој дискографији доминирају аутори попут Фредерика Шопена, Франца Листа, Јоханеса Брамса и Сергеја Рахмањинова чије је опусе снимила у целини. Управо ова пракса интегралног документовања стваралаштва појединих аутора, сврстава је у ред оних интерпретатора који су превасходно окренути баштињењу пијанистичког репертоара, као активности којом се остварује не само уметничка него и својеврсна едукативна сврха. Својим позитивистичким и објективистичким приступом материјалу, Идил Бирет се такође, не ограђује и од емоционалног доживљаја и обликовања дела, што несумњиво осликава израз снажне индивидуалности и јасно артикулисаног уметничког концепта.

Уредник емисије: Стефан Цветковић