Пасије К. Ф. Е. Баха и Г. А. Хомилијуса

Прихвативши место кантора лутеранских цркава у Хамбургу и напустивши пруски двор 1768. године, Карл Филип Емануел Бах наследио је Телемана на овом важном положају и отпочео ново поглавље у својој каријери, у коме ће фокус његовог стваралаштва бити преусмерен на богослужбену музику. Одржавање традиције ораторијумске пасије у Хамбургу, које залази дубоко у другу половину XVIII века, највећим делом је заслуга управо Карла Филипа Емануела Баха. У периоду када је овај тип пасије сматран застарелим и када је све већу популарност уживао пасијски ораторијум који није садржао текст јеванђеља, Карл Филип Емануел Бах је у Хамбургу створио својеврсно уточиште класичне протестанске црквене музике.

Суочивши се са општим опадањем статуса хорских црквених жанрова, Бах је наставио да компонује по једну пасију годишње, чије је извођење представљало најзначајнији музички догађај у црквеном животу града. Прва у низу, Пасија по Матеју, изведена је 1769. године, а највећим делом је била написана још у Берлину, када је Бах уговорио намештење у Хамбургу. Поредећи композицони процес у раду на пасијама Карла Филипа Емануела Баха и његовог претходника на месту хамбуршког кантора, Георга Филипа Телемана, уочљива је значајна разлика: док је Телеман сасвим изузетно посезао за поступком пародирања ранијих дела, за Баха је преузимање постојећих нумера из сопствених, али и из Телеманових дела, као и из пасија његовог оца, Јохана Себастијана Баха, редован поступак. У Пасији по Матеју из 1769. године шест корала и десет турбе хорова преузето је из Пасије по Матеју Јохана Себастијана Баха. Поред тога, утврђено је да је Карл Филип Емануел Бах изнова понављао исте речитативе и турбе хорове у свим својим наредним пасијама на текст јеванђења по Матеју. Млађи Бах компоновао је сразмерно споро и како би избегао притисак рокова испуњавао је своје обавезе значајно пре времена, тако да је партитура пасије по правилу била припремљена месецима унапред.

Аутор циклуса Срђан Атанасовски