Грамофонија

Четири симфонијске поеме Беджиха Сметане у извођењу Симфонијског оркестра Баварског радија под управом Рафаела Кубелика са плоче продукцијске куће Дојче грамофон објављене 1972. године.

Средином шездесетих година 20. века окосницу позноромантичарског репертоара немачког продукцијског гиганта чинила су издања Симфонијског оркестра Баварског радија са Кубеликом на челу. Након успеха плоче са Деветом симфонијом Густава Малера, до почетка нове декаде уследиле су још и његова 1, 4. и 5. симфонија, а циклус издања са делима бечког великана окончан је изузетним албумом који садржи Песме о умрлој деци и Смрт у Венецији. Велика очекивања публике је релативно изневерила наредна плоча са Јаначековим симфонијским радовима, а снимак Бетовенове Седме симфоније који је затим уследио, деловао је као „сигуран" потез, али изван устаљене репертоарске праксе ове дискографске куће. Међутим, окретање Сметаниним програмским остварењима чини се да је вратило Кубелика и његов оркестар првобитној стратегији. Ово издање се може протумачити и као „средњи пут" између раскошних Малерових симфонија и, на известан начин, „уздржаних" Бетовенових и Јаначекових дела. Продуцент Рудолф Вернер је на овој плочи пронашао начин да силовит и прецизан звук баварског оркестра пренесе на носач звука, задржавши богатство инструменталних боја врло специфичног спектра, наглашених контраста. Може се рећи да је управо овај спој одсечног и прегледног извођења, те јарког колорита допринео успеху каснијих издања са делима још једног чешког класика Антоњина Дворжака.

Аутор емисије: Милан Милојковић

Грамофонија

Програмска шема

Коментари