Опера – Франческо Марија Верачини: Хадријан у Сирији (1)

Ова драма пер музика у три чина, написана на популарни либрето Пјетра Метастазија, премијерно је заживела на сцени 1735. године, у Лондону, на сцени такозване Опере племића, као покушај да се сузбије Хендлова оперска хегемонија у енглеској престоници. Том приликом, улоге су тумачили најпознатији певачи тога доба - славни кастрати Сенесино и Фаринели у улогама Хадријана и Фарнаспеа, односно дива Франческа Куцони као Емирена. Опера је била врло популарна у Лондону и изведена је девет пута заредом. Рукопис је сачуван у библиотеци Хенрија Вотсона у Манчестеру, а за извођење су је приредили немачки музиколог Холгер Шмит-Халенберг и Фабио Бјонди, који је притом компоновао све изгубљене речитативе. Модерна премијера Хадријана у Сирији десила се на фестивалу Опера рара, у Кракову, 12. децембра 2013. године.

Ова опера серија се базира на следећем заплету: Хадријан, пошто је покорио Парћане, проглашен је за римског цара док се још налазио у сиријском граду Антиохији. Верен је са Сабином, нећаком свог претходника, која га чека у Риму. У међувремену, Хадријан се заљубио у Емирену, заробљену принцезу и ћерку покореног краља Осроа, којом силно жели да се ожени, и то оправдава жељом да се успостави трајно пријатељство између Азије и Рима. Зато у Антиохију позива све покорене принчеве, као и Емирениног оца, који ипак не жели да се тако лако приклони римског завојевачу. Осроа, наиме, долази прерушен у слугу Фарнаспеа, његовог вазала и бившег Емирениног вереника, са жељом да се освети Хадријану. Истовремено, Сабина се појављују у Сирији да би се удала за новог римског цара, како јој је то обећано. Упознајемо и Идалму, још једну заробљену принцезу, Емиренину пријатељицу и сапутницу, која је заљубљена у Хадријана, те због тога покушава на све начине да га окрене против својих супарница.

Самог Хадријана раздире љубав коју осећа према Емирени и обавезе брака према Римљанки Сабини. У том контексту, опера исказује све обрасце карактеирстичне за италијанску оперу серију зрелог барока. Сабина трепљиво пати, бесни Осроа прави сплетке, од којих највише страда невини Фарнаспе, Емирену раздиру поступци њеног оца и бившег вереника кога воли, док Идалма покушава да све завади и докопа се Хадријановог срца. На крају, цар чини оно што му је по Метастазијевом сценарију прирођено - а то је да буде врли и правичан владар. Он опрашта свима, пушта Емирену да се уда за Фарнаспа, а сам се венчава са Сабином.

Уредница Ксенија Стевановић