Јомели и опера на Виртембершком двору

Иако последња у низу опера које је Јомели компоновао за виртембершки двор, често се  издваја и као највиши домет ове композиторове стваралачке фазе. Као предложак за либрето послужио је текст Филипа Киноа за истоимену оперу Жан-Батисте Лилија из 1683. године, при чему су задржани елементи француске озбиљне опере, попут балета, хора и употребе сценског спектакла. Фаетон представља врхунац Јомелијевих и Верацијевих настојања да реформишу италијаску оперу серију служећи се, између осталог, француским утицајем. Означивши овај хибридни вид опере као „драма ин ационе", Вераци је као свој уметнички кредо зацртао садејство свих музичких, поетских и сцеских средстава како би се радња опере што непосредније и веродостојније представила. У овоме је посебно место имао сценски декор и машинерија, те наступи хора и балета. Песник Данијел Шубарт, који је присуствовао извођењу, забележио је да су „плес, декор и машинерија израђени у најновијем, најсмелијем и најбољем маниру". 

Јомелијева партитура Фаетона представља врхунац композиторовог настојања да избегне шаблоне опере серије, те да елементе оркестарског речитатива, арија и ансамбла, али и наступа балета и хора,  користи у складу са захтевима радње. Традиционалне форме и конвенционалне каденце су напуштене у циљу интензивирања драматског ефекта, а финала чинова су прокомпонована тако да комбинују елементе оркестарског речитатива, хора и ансамбла, уз избегавање типизације која је надмашивала и комичну оперу тог времена. Партитура је изразито виртуозна, како у погледу вокалних деоница, тако и у погледу комплексних захтева који стоје пред оркестром, што сведочи о високом квалитету ансамбла под покровитељством виртембершког војводе.

Одломке из првог и другог чина опере Фаетон Николе Јомелија изводе контратенор Јерг Вашински у насловној улози,  поред Уте Швабе, Хелене Шнајдерман, Кристијане Либор, Јонаса Кауфмана, Матијаса Рексрота и Махтилд Бах. Мушким хором Штутгартског камерног хора, Штутгартским камерним оркестром и Дувачким оркестром Штутгартске класичне филхармоније диригује Фридер Бернијус.

Аутор Срђан Атансовски
Уредница Ксенија Стевановић