Музика антика

Томас Луис де Викторија рођен је 1548. године у добростојећој и утицајној породици у Авили, која је била повезана чак и са двором Медичијевих у Фиренци. Након основног музичког образовања, које је стицао у катедрали у родном граду, Викторија је, захваљујући стипендији шпанског краља Филипа II, школовање наставио у језуитском Колегијуму германикуму у Риму. Претпоставља се да је Викторија имао прилику да похађа часове код Палестрине, који је у то доба био капелмајстор оближњег Папског семиништа. Викторија је био први шпански композитор који је овладао свим суптилностима Палестрининог стила, што је видљиво и у његовим најранијим делима.
Викторија се, након смрти супруге 1577. године, замонашио, а потом и вратио у Шпанију где је постављен за личног капелана сестре Филипа II, царице-удовице Марије, супруге Максимилијана ИИ. Ова принцеза се, заједно са својом ћерком Маргаритом, повукла из јавности у Манастир де лас Дескалсес Реалес, где је Викторија на располагању имао хор, као и инструменталисте који су били ангажовани за велике празнике. Самостан му је, такође, омогућавао дуже боравке ван Шпаније, тако да је Викторија у више наврата одлазио у Рим како би присуствовао важним догађајима, између осталих и Палестринином погребу. Томас Луис де Викторија је, у међувремену, постао један од најизвођенијих композитора у шпанском краљевству, које се простирало на два континента и које је, у том тренутку, било на врхунцу моћи.
Највећи део своје музике за службе у току ускршње Страсне седмице Викторија је написао у Риму, где је био активан у црквама Сан Ђакомо дељи Спањоли и Сан Ђироламо дела Карита. У емисији ћете чути интегрални ток службе за Велику Суботу у извођењу ансамбала Ла Коломбина и Схола Антика, чије је тумачење Службе за страсну седмицу Томаса Луиса де Викторије објавила дискографска кућа Глоса 2005. године. У овим делима проналазимо најбоље одлике Викторијног стила, карактеристичне за шпанску уметност касног XVI века: једноставност, суптилност, експресивни тон, склоност ка миститицизму.
Служба за велику суботу има три бдења која се састоје из антифона, три лекције, и шест репонзоријума, док се на самом крају изводи Педесети псалм, а цела се служба завршава стиховима Deus egzaltavit illum et dedit ili nomen, qvod est super omne nomen - Господ га је уздигао себи, и дао му име, које је изнад свих осталих имена.
Уреднице емисије: Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић