Директno из Метрополитенa – Ђордано: Андре Шеније

Марчело Алварез пева насловну улогу у опери Андре Шеније Умберта Ђордана. У поставци коју предводи диригент Ђанандреа Нозеда певају и Патриша Расет и наш прослављени баритон Жељко Лучић  

 
Патриша Расет у улози Мадалене и Марчело Алварез у насловној улози

Ђанандреа Нозеда диригује поставком коју чине тенор Марчело Алварез у насловној улози младог песника Шенијеа који страда током владавине Терора, сопран Патриша Расет у улози његове драге, аристократкиње Мадалене и баритон Жељко Лучић као Карло Жерар, слуга који постаје револуционар.

Овде можете преузети програмску књижицу за сезону 2013-14 

Слушаоци Радио Београда и ове сезоне имају ексклузивну прилику да уживо слушају наступ нашег чувеног баритона Жељка Лучића у Метрополитен опери. Након прошлогодишњег сјајног наступа у насловној улози Вердијевог Риголета, Лучић наставља да остварује бриљантне наступе у најпрестижнијој америчкој оперској кући. У Мету је дебитовао 2006. као Барнаба у Понкијелијевој Ђоконди, а међу осталим наступима истиче се онај у новој продукцији Вердијевог Магбета 2008. године, затим улога Ђорђа Жермона у Травијати, Луне у Трубадуру, Микелеа у Плашту, Енрика у Лучији од Ламермура и насловна улога у Вердијевом Набуку. У наредној сезони 2014/2015 Жељко Лучић ће први пут на сцени Метрополитена наступити као Амонасро у Аиди, затим, певаће улогу Алфија у новој поставци Кавалерије Рустикане и репризираће улогу у обнови опере Магбет.

 
Жељко Лучић као Жерар

Марчела Алвареза су слушаоци Радио Београда прошле сезоне могли да чују као Густава у Вердијевом Балу под маскама. Први пут је у њујоршкој оперској кући певао 1998. године као Алфредо у Травијати. Након тога је забележио бројне успешне наступе у ролама Вердија, Пучинија и Штрауса. Наредне сезоне у Метрополитену певаће у веристичким операма Пајаци Леонкавала и Кавалерија Рустикана Маскањија.

Патриши Расет улога Мадалене је осамнаеста по реду у Метрополитен опери. На овој сцени је најчешће тумачила Пучинијеве хероине, а поред њих опробала се и у операма Бенџамина Бритна и Франсиса Пуленка. Наредне сезоне, са Марчелом Алварезом наступаће у новој продукцији Леонкавалових Пајаца.

Ђанандреа Нозеда је пре само месец дана у директним радијским преносима дириговао новом поставком Бородиновог Кнеза Игора. У Метрополитену је дебитовао 2002. године са Прокофјевљевом опером Рат и мир, а наредних сезона дириговао је многе Вердијеве опере. Нозеда је музички директор Театра Ређо у Торину и главни диригент Би-Би-Си Филхармоније и уметнички директор Фестивала у Стрези.

Радња опере:
У освит Француске револуције, у дворцу грофице Коањи трају ужурбане припреме за бал. Посматрајући понашање своје господарице, слуга Жерар критикује ароганцију аристократа. Па ипак, и сам је страсно заљубљен у једну племкињу - грофичину ћерку Мадалену. Међу званице стиже вест да је краљ упутио позив за сазивање скупштине сталежа, а да у Паризу тињају немири. У тој атмосфери, млади песник Андре Шеније, јавно исказује своје симпатије према потлаченима. Међу окупљене, Жерар доводи групу просјака који су се обрели у близини дворца. Грофица одбија да им удели милостињу, а слуга из револта скида своју ливреју и одлази са гладним људима. Три године касније, током владавине Терора улоге се мењају. Жерар, као Робеспијеров блиски сарадник, постаје моћан човек. Шеније је под сумњом да сарађује са противницима револуционарног режима, док Мадалена живи у страху да ће њено аристократско порекло бити откривено. Млада жена успева да успостави контакт са Шенијеом и да му искаже осећања која је пробудио у њој раније. И песник схвата да је воли, те се љубавници заклињу на вечну верност. Жерар сазнаје за њихову везу, те жудећи за Мадаленом, оптужује Шенијеа, који бива осуђен на смрт. Ипак, кајући се због свог поступка, помаже Мадалени да уђе у затвор где је заточен Шеније. Љубавници ипак успевају да заједно ступе на губилиште, док очајни Жерар чита Робеспјеров одговор на захтев за помиловање, који гласи: "Чак је и Платон изопштио песнике из своје државе".

Уредница преноса Ксенија Стевановић