Јомели и опера на Виртембершком двору

Карл Еуген је имао амбицију да у организацији позоришног и оперског живота Штутгарта парира раскошним париским продукцијама. Један од уметника које је Карл Еуген у том циљу ангажовао 1763.године, био је француски архитекта и сценски декоратер италијанског порекла Ђовани Николо Сервандони, који је постао познат по својим сценографијама за париску Оперу. Као једна од најупечатљивијих и најраскошнијих сценографија коју је Сервандони израдио у Штутгарту, остала је запамћена она за Јомелијеву оперу Демофонт, премијерно изведену као део прославе војводиног рођендана 1764. године.
Писана на Метастазијов либрето, опера Демофонт заснована је на причи о истоименом трачанском краљу који жели да прекине обичај жртвовања девица у храму бога Аполона. Испоставиће се да је Дирчеа, девица предодређена као жртва, потајно удата за принца Тимантеа, али и да је заправо она, а не Тиманте, потомак краља Демофонта. Штутгартска верзија опере Демофонт заправо је трећа од укупно четири верзије које је Јомели написао на овај изузетно популарни либрето и уједно његова дванаеста опера за Виртембершки двор писана на поезију Пјетра Метастазија. Као и у другим случајевима, Јомели је Метастазијев текст подвргнуо темељној ревизији, а од композиционих решења у опери посебно се истичу смели оркестарски речитативи и вешта употреба дувачких инструмената. Као посебно успешан издваја се елаборирани дует Дирчее и Тимантеа на крају другог чина опере. Овај чин обележен је Тимнатеовим покушајима да избави Дирчеу из тамнице краља Демофонта. Тиманте признаје Демофонту да је заљубљен у Дирчеу, али краљ наређује да за жену узме фригијску принцезу. Када се буде открило да су Тиманте и Дирчеа већ у потаји венчани, њихова судбина је наизглед запечаћена.

Аутор Срђан Атанасовски