Зоран Живковић: Кратка историја креативног писања

У напоменама које даје на почетку текста, аутор наглашава да под „креативним писањем" подразумева писање сва три књижевна рода: прозе, поезије и драме; друго, да се „историја" односи само на академске програме креативног писања, не и на курсеве изван универзитета; треће, да његов текст има упориште у сјајној студији професора Дејвида Гершома Мајерса Слонови предају: креативно писање од 1880. У највећем делу своје историје, академско креативно писање везивало се искључиво за америчке универзитете. Тако је било од осамдесетих година XIX века, када су почели да се уприличују „протокурсеви" ове врсте, све до првих година после Другог светског рата, када се креативно писање уводи и на неким британским универзитетима. Као почетак историје креативног писања - изван универзитета - могла би се, међутим, узети и 1885. година, када је, на другом крају света, у Русији, објављена прича Антона Павловича Чехова Правила за писце почетнике. Овај скуп од осамнаест упутстава, написан у прозном облику и у изразито хуморном тону, садржи у сажетом виду читав програм креативног писања. Протећи ће неколико деценија пре но што у САД буде настало нешто слично. Главнина Чеховљевих упутстава није изгубила актуелност до данас, безмало сто тридесет година пошто је написана.
На почетку XXI века - наглашава Зоран Живковић - готово да нема универзитета у САД на коме не постоји програм из креативног писања. Иако би номинално требало да стварају писце, ови програми знатно више производе нове стручњаке за креативно писање. Настао је, заправо, један хибридни облик који је први пут поменут још 1977. години у брошури Универзитета Арканзас намењеној будућим постдипломцима: „Писци који код нас магистрирају на креативном писању оспособљени су да воде многе академске курсеве. Наш програм прилагођен је онима који желе да постану писци који предају." Писци који предају - ето крајњег домашаја професионализације креативног писања на америчким универзитетима. Не писци који пишу или уче друге да пишу, већ писци који подучавају друге како да раде исто што и они - да подучавају друге како да предају креативно писање. Рекло би се да ова слоновска машина нужно мора да се уруши под сопственом тежином - сматра аутор овог текста - јер једног тренутка напросто више неће бити потребе за толиким стручњацима за креативно писање који једино обучавају нове стручњаке за исту област. Овај хипертрофирани систем, међутим, опстаје по истој логици по којој су економску кризу на крају прве деценије двадесет првог века преживеле понајпре банке које су је и изазвале - сувише је велики да би пропало.
Текст Кратка историја креативног писања део је нове књиге Зорана Живковића под називом Писац од глине.
Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Чита Ковиљка Панић.