Хорхе Алан Санчес Годој: Наркокултура у Синалои

У оскудној литератури која се бави овом темом, култура трговине наркотицима разматрана је махом као субкултура којој припадају само актери непосредно уплетени у мреже трговине дрогом. Такође, досадашњи проучаваоци наркокултуре углавном су усмеравали анализе на такозвану наркокориду, као својеврсно религијско обожавање древног синалоанског бандита, званог „Малверде", или, на пример, на дефинисање архетипа трговца дрогом. На тај начин, умањивана је свест о значају многобројних навика, институција и симболичних елемената који данас чине идентитет регије и обликују оно што се назива наркокултуром. Осим неколико изузетака, ранија истраживања била су посвећена и опису најновијих манифестација овог феномена, занемарујући реконструкцију друштвено-историјског контекста у којем се он појавио - од његових зачетака, као криминалне организације настале са сеобом Кинеза током порфиризма, до његових вишеструких прилагођавања и културних трансформација током протеклих 90 година у региону. Можда стигматизација теме није омогућила удубљивање у шири контекст; за темељнију анализу, неопходно је проширити домен проучавања тако да буду осветљене друштвене, културне, политичке и економске основе које су историјски дате и које су стваране, легитимизујући настанак нарко-мафија.

Студија Хорхеа Алана Санчес Годоја, коју емитујемо на таласима Трећег програма, представља друштвено-историјску анализу свакодневног живота у држави Синалоа и покушај тумачења процеса етаблирања и симболичне изградње културе трговине наркотицима, базирајући се на методима психоанализе, феноменологије, аномије и новог руралитета. Ради стварања јасније слике, аутор студије направио је поделу на историјске блокове, од почетка производње мака у држави са досељавањем Кинеза, па све до придруживања Мексика глобалним мрежама трговине наркотицима, од 90-их година XX века. Такође, као основне циљеве, Санчес Годој означио је и опис и анализу процеса институционализације наркокултуре у Синалои, обраћајући посебну пажњу на рурално порекло учесника у кријумчарењу, брзо прихватање ове субкултуре од стране синалоанске популације, и у закључку, на објашњење неких од друштвених промена које су последица ширења трговине наркотицима из села у град.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Читала је Ковиљка Панић.