Вокална лирика – Песме Валерија Гаврилина

Валериј Гаврилин је био један од најталентованијих руских композитора друге половина 20. века. Његов непосредни стил, велико композиционо умеће, искреност и заносна лепота његових мелодија већ су били присутни у Гаврилиновом циклусу песама Руска песмарица, са којим је тада двадесетпетогодишњи композитор ступио на музичку сцену.

Гаврилин је рођен 1939. године у Вологди, на северу Русије, али је као једанаестогодишњак остао сироче, након погибије оца у борбама око Лењинграда 1942. и мајчине смрти у стаљинистичким чисткама 1950. године. У сиротишту је препознат дечаков таленат за музику, те је упућен у Лењинград, за који ће остати везан током читавог живота.

Гаврилинов опус обухвата четири велика вокално-инстриментална опуса, симфонијске свите, бројна камерна остварења, четири балета, дела за позориште и филм, као и велики број забавних песама. Оно што издваја овог аутора јесте његов осећај за нијансе текста, које је обрађивао са великом суптилношћу и умећем.

Појава његове Руске песмарице 1965. године изазвала је праву сензацију у музичким круговима - све у овом делу било је ново за тамошњи музички естаблишмент: од музичког језика, фолклорног текста, виртуозне вокалне деонице и апартне клавирске пратње. О настанку овог циклуса, сам аутор је рекао следеће: Пре извесног времена чуо сам причу о дечаку, лепом и паметном кога су сви волели , који је умро у школи у Лењинграду. Била је то трагична ситуација коју ништа није могло да промени. Он је умро, а да није стигао да научи, види, проживи и воли толико тога. Али сигурно је негде постојала девојка која би га волела када би он био жив. Тако да сам одлучио да пишем о тој неоствареној љубави, из угла те девојке. Желео сам да напишем поему о љубави и смрти.

У свакој од осам песама овог циклуса изражена су другачија осећања, која нам омогућавају да пратимо „радњу" дела. Ове песме су написане на фолклорне текстове који је сам Гаврилин прикупио у Лењинградској и Смоленској области. Музика, са друге стране, не садржи цитате народних песама, али поседује сличности у третману интонације.

Две Офелијине песме компоноване су 1971. године за потребе продукције Шекспировог Хамлета у Театру младих у Лењинграду. Музички, обе песме су засноване на секвенци Диес Ире, иако је у првој, под називом Сутра је дан Светог Валентина само наговештена, док је у другој Он је мртав она основа читавог развоја композиције.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић