Клавирске метаморфозе – Никола Бакри

Овај уметник рођен је 1961. године у Паризу. Музиком је почео да се бави са седам година, када је добио прве часове клавира, а композицију је од 1980. до 1983. године студирао на Париском конзерваторијуму. Наредне две године боравио је у Вили Медичи у Риму, где се упознао са музиком Ђаћинта Шелсија. Бакријев опус је обиман и, између осталог, обухвата и шест симфонија, осам гудачких квартета и двадесетак концертантних дела.

Рана дела Николе Бакрија темеље се на конструктивистичкој пост-веберновској естетици. Стилски заокрет, видљив у његовим каснијим делима, започиње Концертом за виолончело, који је посвећен Анрију Дитијеу, а написан је између 1985. и 1987. године. У својој зрелој стваралачкој фази Бакри напушта стриктно атоналну музику и шири хармонска средства ка елементима тоналности и модалности. Велики значај придавао је усмерености у музици као значајном аспекту перцепције, а отуда и форми, не само као средству ригорозне организације материјала, већ и као контроли тока експресивних контраста.

О својој музици Никола Бакри је рекао:
„Моја музика није неокласична, она је класична, јер је задржала ванвременски аспект класицизма: строгост изражавања.
Моја музика није неоромантична, она је романтична, јер је задржала ванвременски аспект романтизма: густину изражавања.
Моја музика је модернистичка, јер је задржала ванвременски аспект модернизма: ширење поља изражавања.
Моја музика је постмодерна, јер је задржала ванвременски аспект постмодернизма: мешавину техника изражавања."

Слушаћете композиције под називом Diletto classico - Класични ужитак, Две лирске скице и Детињство уметности.

Ауторка емисије Бранка Поповић