Милош Црњански: поезија и коментари (2)

Необиман, али изванредно уметнички значајан, песнички опус Милоша Црњанског чини збирка песама под називом Лирика Итаке (објављена први пут 1919. године) и антологијске поеме (Стражилово, Сербиа и Ламент над Београдом), које су накнадно штампане у периодици. Због својих семантичких импликација, али и због новине израза који је донела, песничка књига Лирика Итаке изазивала је годинама по објављивању веома живе полемике у домаћој књижевној критици, а у потоњој перспективи, показало се да је представљала један од најзначајнијих момената у историји српске поезије. Њен средишњи мотив – повратак војника из туђине у завичај, упоређен са митском причом о Одисејевом повратку на Итаку – послужио је као општи оквир за антиратну лирику са необично смелим, авангардним порицањем канонизованих вредности српске културе и, нарочито, за знаменито декомпоновање видовданске етике.

Изузев новине односа према националним митовима, Милош Црњански је Лириком Итаке преобразио и дотадашњи доминантни манир лирског говора, односно, ритмички карактер српског стиха: потиснуо је метар и нагласио значај интонације и синтаксе, па је тако преуређена песничка реченица постала и једна од најособенијих одлика његове прозе (пре свега, Дневника о Чарнојевићу и Сеоба).

У емисијама које су на програму 26. фебруара можете да чујете излагања Предрага Петровића „Лирика Итаке” између одисејевског и донкихотовског гласа и Звонка Ковача Црњански и Крлежа, њихова ратна лирика и коментари.

У среду, 5. марта преносимо излагања Тихомира Брајoвића 'Лирика Итаке': наслов, жанр, поетика и Александра Петрова 'Лирика Итаке' и европска и српска поезија I светског рата.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.