Филип Кичер: 1953. и све остало. Прича о две науке

Година 1953. сматра се једном је од најзначајнијих у историји развоја биолошке науке. Тада су Џејмс Вотсон и Френсис Крик у часопису Nature објавили текст  Молекуларна структура нуклеинских киселина, као и чланак којим појачавају и заоштравају своја становишта под насловом Генетичке импликације структуре дезоксирибонуклеинске киселине. Препознавање структуре ДНК, разумевање генске репликације, транскрипције и транслације, разбијање генетског кода, проучавање генске регулације – сви ови и други појмови „обећавали" су одговоре на многа питања која су збуњивала класичне генетичаре.

Међутим, како запажа Филип Кичер, успех молекуларне биологије и трансформација класичне генетике у молекуларну генетику завештали су један филозофски проблем. Будући да постоје макар две теорије о феномену наслеђивања - класична и молекуларна генетика, поставља се питање какав је однос између ове две теорије, како молекуларна теорија осветљава класичну теорију, и да ли се класична теорија може редуковати на молекуларну.

Премда су филозофи биологије наследили појам редукције из општих расправа у филозофији науке, и то првенствено на примерима из физике, Кичер показује да су покушаји примене појма редукције у случају генетике подложни веома убедљивој критици.

Текст је први пут објављен 1984. године у трећем броју часописа The Philosophical Review, који излази у издању Универзитета Корнел из Сједињених Америчких Држава.

Превео с енглеског Иван Шурлан.

Од следеће среде, 6.марта, у циклкусу ФИЛОЗОФИЈА БИОЛОГИЈЕ емитоваћемо текст Пола Грифитса Историјски преокрет у проучавању адаптације.

Уредница циклуса Тања Мијовић.