Историјски снимци

Интерпретације диригента Ференца Фричаја

Емисија ИСТОРИЈСКИ СНИМЦИ посвећена је диригенту Ференцу Фричају. Са Симфонијским оркестром Берлинског радија Фричај интерпретира остварења Беле Бартока. Снимци су начињени 1953. године за дискографску кућу Дојче грамофон.

Рођен у Будимпешти 1914. године, Ференц Фричај је студирао композицију код Золтана Кодаља и Беле Бартока на Музичкој академији Франц Лист. Ипак, по завршетку студија определио се за диригентски позив који му се изненада указао у Сегедину, где је потом као руководилац тамошњег оркестра провео читаве две деценије, све до завршетка Другог светског рата. Године 1944. прелази у Будимпешту где постаје диригент Мађарске државне опере. Успешан деби на Салцбуршком фестивалу 1947. године са овим ансамблом отвориће му врата међународне каријере коју ће током наредних петнаест година развијати као диригент Симфонијског оркестра Берлинског радија, Берлинске, те Баварске државне опере. Са овим оркестрима, Ференц Фричај је за релативно картко време реализовао преко стотину албума, уписавши се тако у једну од студијски најексплоатисанијих музичких фигура средине двадесетог века. Последњи концерт у каријери, овај великан концертног подијума одржао је две године пре преране смрти, 1963. године.

Идеалистичког односа према музици, Фричај је интерпретирао искључиво она дела која је сматрао за канонска. Како је наводио, узвишеним језиком музике могу да комуницирају само најсложенија дела, а њихово врхунско техничко савладавање предуслов је изражавања емоционалног слоја који она носе. По Фричају, интерпретација је увек морала имати улогу преношења одређене хуманистичке поруке, односно промовисања етичких идеја. Међу композиторима према којима је овај диригент гајио посебан афинитет, у првом реду били су Волфганг Амадеус Моцарт и Бела Барток, чија је остварења сматрао за највиши извођачки изазов.
Становиште да експресивност једног остварења не мора бити у сукобу са прецизношћу извођења, Фричај је често истицао када је говорио о музици мађарског модернисте, а ово становиште је потврдио и својим тумачењима, између осталог, Бартокове Музике за гудаче, удараљке и челесту коју је са поменутим оркестром снимио у јуну 1953. године у Цркви Исуса Христа у Берлину, а коју ћете чути у емисији.

Уредник: Стефан Цветковић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом