Клавирске метаморфозе

Овај уметник рођен је 1952. године у Токију, где је на Државном универзитету лепих уметности и музике студирао електронску и фолклорну музику. Током својих двадесетих година, бавио се претежно поп музиком у чувеном бенду Јелоу Меџик Оркестра, који је активан и данас. Оскар за најбољу музику за филм Последњи кинески цар Бернарда Бертолучија, 1987. године, почетак је његове каријере композитора филмске музике, по чему је публици на Западу углавном и познат. Данас живи на релацији Токио - Њујорк и ради као композитор, продуцент и извођач. Према речима Кети Хенкел, „у његовој симболичној и неодољивој музици Исток се спаја са Западом на специфичан начин, јер спаја традиционалну класичну и фолклорну музику са принципима минимализма. Иако је у својим партитурама употребио све што се могло - од јапанског шакухачија до електронике, признаје да ће клавир бити са њим до краја каријере, јер је то инструмент који му је најближи..."

Музички део емисије почињемо низом минијатура под називом Интермецо, Сонатина, Шансона, Само за мене и Проток енергије. У овим комадима Сакамото евоцира музички свет Јоханеса Брамса, Мориса Равела, Ерика Сатија, Беле Бартока и Паула Хиндемита. Композиција под називом Проток енергије произашла је из теме од 30 секунди коју је композитор написао за рекламу за нутриционистички продукт. Према његовим речима, ова тема је музика која исцељује тело.

Затим ћете чути Сакамотову Свиту за клавир. Композиција је написана 1970. године и евоцира музику двојице композитора које је Сакамото интензивно проучавао у том периоду - акорде Оливијеа Месијана и динамизам Акира Мијошија.

Емитоваћемо и још једно рано дело овог аутора. Реч је о композицији под називом Дисперзија, граница, песак, написаној 1976. године, када је Сакамото имао 24 године - експерименталном подухвату младог ствараоца. Композиција започиње цитатом Мишела Фукоа: Стога, мисао је вертикална линија, коју формирају различити интензитети.... Извођач, поред свирања, изговара текст везан за теме о времену, креативности, постојању, и његов глас постаје део композиције. Клавијатура, унутрашњост клавира, жице и рам употребљени су за добијање звука у овом делу.

Свира Читосе Окаширо.

Ауторка емисије Бранка Поповић