Сценска музика

Дело је настало 1941. године за потребе поставке истоименог сценског комада руског романтичарског писца и песника Михаила Љермонтова. Прича се одвија 1830. године у аристократском друштву Санкт Петербурга, а често пореди са Шекспировим Отелом, јер приказује трагедију жене коју је убио муж због лажног неверства.

Прича започиње на великом балу на којем баронеса, потајно заљубљена у принца, њему даје наруквицу као знак своје наклоности. Међутим, како је носила маску принц није могао да открије ко је та мистериозна жена, те се поверава свом пријатељу Јевгенију Арбењину да ће кренути у потрагу за њом. По повратку кући Арбењин схвата да његовој жени Нини недостаје наруквица налик оној коју је добио принц, те почиње да сумња у њену верност. После низа неспоразума, Арбењин изједен љубомором трује Нину. Док несрећна жена лежи на самртничкој постељи, стиже баронесино писмо којим се неспоразум завршава, а Арбењин исувише касно схвата да је Нина била невина.  

Маскарада је премијерно изведена 21. јуна 1941. године у позоришту Јевгенија Вахтангова у Москви, у продукцији Рубена Симонова. Године 1944. Хачатурјан је направио и другу верзују Маскараде и конципирао је као симфонијску свиту у пет слика.

Први чин балета Маскарада Арама Хачатурјана слушаћете у извођењу Хора и Оркестра опере и балета јерменског позоришта Спедјарова. Диригује Јаков Тер-Воскањан, а суделује Вилен Чарчоглијан, виолина.

Уредница емисије Ирина Цвијановић