петак, 12.12.2014, 00:15 -> 14:35
Извор: Трећи програм
Сублимне фреквенције
У емисији СУБЛИМНЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ представићемо остварења "Кенсигтон сквер" и "Паралелни љубавници" Венсана Делерма.
Кенсингтон сквер настао је 2004. године, као други Делермов албум. На њему су присутни сви карактеристични мотиви овог уметника - његов интелектулани бекграунд, епиграмски стил, саркастична духовитост и вокални стил који је ближи рецитовању него певању. Уз то ту су занимљиве аранжерске ситуације и добра атмосфера песме.
Како то Делерм каже „Нисам желео да будем интелектуални противотров Академији за звезде... Мој стил је врло реалан, фактографски, ту су места и детаљи, који нису само беспотребни украси, то је мој начин да представим ствари". Са фином иронијом и елеганцијом, Делерм изводи ове песме сарађујући при том са Карен Ан и Домиником А. На песмама Девојке рођене 1973. имају 30 година, Верука Солт и Френк Блек, Евре и Сихронизовано пливање, Делерм прича мале приче о младим интелектуалцима у тридесетима који слушају Веруку Солт или Пуленка, иду на изложбе и воде живот који можемо окарактерисати као „бобо" или буржоа-боем.
На свом петом албуму Паралелни љубавници Венсан Делерм је кроз 13 песама испричао причу о сусрету једног мушкарца и једне жене, њиховом заједничком животу и њиховим сентименталним путањама. У интервјуу за магазин Л Ескпрес аутор каже: „Моје песме, то је тачно, евоцирају изблиза и издалеко, љубавни осећај. То је тема која ме јако интересује. У медијима се љубавни пар често приказује карикатурално, али албум ипак није написан као реакција на такав приступ, већ као прича о једном унутрашњем путовању у љубави."
Делерм говори да је намерно користио „зашећерене" ситуације, како би се играо са очекивањима слушалаца. Уз пуно рафинираности и нежности, користећи филмичне, сведене музичке аранжмане базиране на звуку препарираног клавира, Делерм опцртава један инитмистички свет у којем су речи остављене да звуче, а музика да ствара емотивни колорит. Аутор се пита на који начин је ишчекивање велике љубави везано за митски простор бајке? И како то цела једна генерација говори да има времена да нађе партнера, да направи децу, док време неумитно пролази. Развијајући ироничан приступ стварности и уживајући у меланхолији још од дечачких дана, Делерм објашавања да је на овом исцизелираном албуму, на којем свака песма траје веома кратко, као брзи кроки или једва ухваћени тренутак, желео да опише како је то живети заједно, са свим неигурностима и тешкоћама бивања удвоје и одржавања везе, после заљубљивања и упркос животу.
Емисију уређује Ксенија Стевановић
Коментари