Хајке Карге: Југославија - сећање у камену

У овој књизи Карге (1970) разматра тему колективног памћења Другог светског рата у социјалистичкој Југославији. То је, заправо, скраћена и прерађена верзија њене докторске дисертације која је настала на Институту Европског универзитета у Фиренци, на Одељењу за историју, а објављена је на немачком 2010. године.

Сматра се, каже Карге, да су уочи распада Југославије и током рата, „особености југословенског памћења и заборављања, као и сећања на Други светски рат која су била под патронатом државе и које је држава ограничавала, у пресудној мери оставиле печат на политичку реторику и идеолошке манипулације. Али, упркос свему томе, досад није било покушаја да се направи обухватна емпиријска анализа социјалних пракси које су током четири деценије биле карактеристичне за начин на који се чувало сећање на рат, и за то како се рат памтио у Југославији."

Објашњење за насилни слом државе Југославије "морамо да потражимо анализом потенцијала развоја и граница развоја саме те државе. 'Утвару национализма', која је деведесетих година тако страшно пустошила територију некадашње Југославије, није изнебуха пробудио губитак државног, привредног и политичког легитимитета који је наступио са смрћу Тита. Управо супротно, њу је, упркос табуизацији коју је званична политика наложила зарад обуздавања те сабласти, у великој мери хранила и у животу одржавала сама та политика. Стога, у контексту овог рада више смисла има да повезаности моћи и памћења не приђемо телеолошки, из перспективе распада државе током деведесетих, већ да заиста у центар ставимо Други светски рат на југословенском тлу - све оно што је у јавности о њему саопштавано, како је то чињено, како је у пракси чувано сећање на његове жртве и хероје."

У овој емисији, 5. фебруара, објавићемо део поглавља „Концентрациони логор Јасеновац" у којем Карге расветљава период пре отварања споменика јасеновачким жртвама.

Према речима ауторке, на путу непосредног интегрисања у званични дискурс о прошлости стајали су они аспекти историје логора „који су везани за разумна питања која надилазе Јасеновац - питање о броју ратних жртава, али и питање о одговорности за злочине почињене на том месту, питање о починиоцима". Оба та питања „припадају обухватнијем дискурсу о прошлости, његовим усецима, слепим мрљама и интерпретацијама. Дакле, сећање на Јасеновац, и његову научну обраду, проблематичном су више учинили заплети у различитим деловима званичне опште нарације о НОР-у, и они су довели до жучних полемика између (понајвише) српских и хрватских историчара, које су трајале све до недавно, о питању броја и идентитета јасеновачких жртава."

Уредник: Ђура Војновић