Успомена на Клаудија Абада

Абадо је био један је од најзначајнијих диригената друге половине двадесетог века. Својим јединственим тумачењима дела класичне литературе оставио је неизбрисив траг у свету музике. Његов оригиналан доживљај музике и мајсторско владање оркестром остали су сведочанство несвакидашњег талента и ненадмашни узор бројним генерацијама. Цењен од стране колега, публике и критике, био је једна од омиљенијих фигура у свету класичне музике.

Рођен 1933. године у Милану, у музичкој породици, Клаудио Абадо је прве контакте са музиком остварио веома рано, док је музичко образовање започео свирајући клавир. За професију диригента, међутим, заинтересовао се већ као дечак, присуствујући пробама оркестра у којем је његов отац свирао као виолиниста, а који су водили Артуро Тосканини и Вилхелм Фуртвенглер. Непосредан сусрет са овим великанима концертног подијума оставио је велики утисак на младог Абада и коначно га определио за позив који ће одредити његов живот. Студије дириговања је уписао на конзерваторијуму Ђузепе Верди у Милану, где се убрзо истакао као један од најталентованијих студената. Са тим референцама Абадо, после завршетка основних студија, одлази у Беч, у мајсторску класу Ханса Сваровског, код кога стиче значајну техничку и уметничку надградњу. Први значајни успеси који ће му отворити врата светске славе, одиграли су се у наредним годинама. Клаудио Абадо осваја, 1958. године, награду на Међународном такмичењу за диригенте Кусевицки, која му је омогућила бројне ангажмане у оперским кућама широм Италије. Потом, 1963. године, постаје и лауреат престижног такмичења Димитри Митропулос, што му отвара врата сарадњи са Њујоршком филхармонијом током пет месеци. Био је то упечатљив почетак велике диригентске каријере.

Током готово шест деценија, Абадо је деловао као шеф, односно уметнички директор неких од најзначајнијих оркестарских институција. Наведимо неке: уметнички директор Миланске скале (1968-1986), потом Бечке филхармоније (1986-1989), главни диригент Лондонског симфонијског оркестра (1979-1987). Године 1989. Абадо постаје стални диригент и уметнички директор Берлинске филхармоније, наследивши на том месту Херберта фон Карајана, где ће остати све до званичног повлачења са јавне сцене, 2002. Иако је последњих година водио борбу са канцером, Абадо је 2003. оформио најновију поставу Фестивалског оркестра из Луцерна са којим је наступао готово сваке сезоне, а последњих година је деловао и као директор Моцартовог оркестра из Болоње.

У својој диригентској пракси Абадо је, поред класичног репертоара, велику пажњу поклањао и остварењима композитора XX века, често изводећи дела својих савременика. У том смислу, може се рећи да је његов репертоар обухватао широки спектар музике од дела романатичарских аутора, са посебним акцентом на остварењима Густава Малера, затим, преко класика XX века попут Арнолда Шенберга, Карлхајнца Штокхаузена, Луиђија Нона, све до појединих савремених аутора као што су Роберто Карневале, Франко Донатони и други. Посвећенички уроњен у музику свог времена, Абадо је 1988. године основао цењени фестивал савремене музике Вин Модерн.

Упоредо са живом концертном праксом, Клаудио Абадо се посебно истакао и као студијски музичар, остварујући један од најобимнијих дискографских опуса у историји. Његови албуми обухватају готово све музичке жанрове, са нарочитим акцентом на симфонијској и концертантној музици. Међу бројним наградама које је за свој студијски ангажман добио, поменимо она најрецентнија, попут Греми награде коју је освојио за компакт диск са делима Хиндемита 1997. године, или за снимак Бетовенових клавирских концерата, заједно са Мартом Аргерич, 2005. године. Поред престижних признања које је добио за свој целокупан уметнички рад, попут француске Легије части, Малерове Медаље и почасних доктората на светским универзитетима, Абаду је посебна почаст указана установљењем награде са његовим именом, коју су 2006. године иницирали чланови Берлинске филхармоније. Неколико дана пред Абадову смрт, председник Италије доделио му је звање сенатора и почасно место у италијанском парламенту. Oд пре неколико дана Театро Комунале у Ферари носи назив Театро Клаудио Абадо.

Аутор емисије: Стефан Цветковић