Музика за оргуље

Као и у случају многих других шпанских композитора тог доба, подаци о животу овог музичара су ретки и често непоуздани. Претпоставља се да је рођен у Севиљи, 1584. године, где је као петнаестогодишњак био именован за оргуљаша, али је његово постављење било одложено чак шест година због спора са ривалом за то исто место. Године 1608. Де Араухо се замонашио, а након скоро три деценије рада у Севиљи, постао је пребенда Катедрале у Сеговији. У овом граду је радио наредних 14 година и ту умро 1654. године у великој немаштини.
Читав опус Франциска Корее де Арауха, који је сачуван до данас, налази се у само једној публикацији - Књизи тијентоса и разовора о музици и теорији оргуља, која је објављена 1626. године. Ова књига није само збирка његових оргуљашких композиција већ и трактат о теорији музике и извођачке праксе, те као такав један од најзначајнијих музичких написа у Шпанији 17. века.

У својим радовима Де Араухо је користио сва техничка и композициона достигнућа позната ауторима на Пиринејском полуострву, као што су „подељена клавијатура", иновација карактеристична за шпанску оргуљашку музику од краја 16. века. Од 69 композиција које се налазе у Књизи тијентоса, 62 дела припадају овој форми и поређана су по техничкој тежини. Стога се може претпоставити да је, између осталог, функција ових комада била и дидактичка. У својим делима Де Араухо показује тенденцију ка монотематизму, употребљава виртуозне фигурације, познате као „глосе", али његова музика остаје модална и на тај начин указује на традицију коју је успоставио Антонио де Кабезон.

Уредница емисије Ивана Неимаревић