Клавирске метаморфозе

Овај уметник рођен је 1928. године. Композицију је студирао на Париском конзерваторијуму са Жаном Ланглеом и Оливијеом Месијаном. На његову поетику снажно су утицали серијализам и конкретна музика.
Бараков опус чини свега шест зрелих остварења. Као своје прво дело означио је Клавирску сонату из 1952. године. Сматра се да је пре тога написао тридесетак композиција, које је касније уништио. Остатак опуса чине углавном композиције за веће камерне ансамбле.
Жан Барак серијалну технику третира на специфичан начин. Насупрот Веберну, који целе композиције гради на једном низу, или Бергу и Шенбергу који музички ток граде употребом бројних међусобно повезаних серија, Барак у почетку користи једну серију, а затим, уз мале измене, добија нову помоћу које наставља да ствара драматургију дела. Нову серију, затим, дискретно варира и добија трећи низ са којим даље ради. Овај метод композитор је називао умножавајући низови.
Барак је, такође, аутор многих написа о делима композитора као што су Албан Берг, Клаудио Монтеверди, Волфганг Амадеус Моцарт и Оливије Месијан, и бројних есеја о многим теоријским аспектима савремене музике.
Клавирска соната, компонована у периоду од 1950. до 1952. године, једноставачно је дело које се састоји од два одсека, готово једнака по трајању. Својом густом и дисонантном текстуром подсећа на клавирске сонате Пјера Булеза и спада међу значајнија остварења авангардне музике у Француској после Другог светског рата.

Ауторка емисије: Бранка Поповић