Ђакомо Мајербер: Африканка (4. и 5. чин)

Главне улоге тумаче: Вероника Симеони као робиња Селика, Грегори Кунде као Васко де Гама, Џесика Прат као Инес, Анђело Веча као Нелуско и Рубен Аморети као Брамин првосвештеник. Хором и оркестром театра Ла Фениче диригује Емануел Вијом.

Забележно је да је сценографија за ово дело, посебно она за завршну сцену петог чина коју је начинио Дезире-Жозеф Деплешен, изазвала велико одушевљење публике. Гравире са сценографијом су се појављивале у часописима широм Европе.

Четврти чин се дешава на Селикином острву где се за ослобођену краљицу приређује велика свечаност испред Браминог храма. Нелуско је обавештава да су сви португалски мушкарци погубљени, а да ће жене бити одведене до манцинеловог дрвета, где ће их отровати његов смртоносни мирис.

Васко да Гама који је једини остављен да преживи диви се лепоти острва, али га хватају свештеници који желе да га погубе и жртвују. Селика га спашава говорећи својим поданицима да је он њен муж, приморавајући Нелуска да се закуне да говори истину. Они пију напитак из истог пехара пред окупљеним народом, а Васко да Гама се мири са судбином и схвата да ипак гаји осећања према краљици која му је постала женом.

 У петом чину, Инес је успела да побегне од отровног мириса манцинеловог дрвета и склонила се у Селикине вртове. Васко је ту проналази и објављује да мора да се одупре љубави коју према њој осећа јер се заветовао другој жени. Селика их затиче заједно и осећа се превареном. Ипак, она схвата да је Васкова права љубав Инес, те наређује Нелуску да их спроведе до брода који ће их одвести натраг у Европу. Потом одлази до мацинеловог дрвета, и почиње да удише мирис његових отровних цветова. Нелуско одлучује да се придружи својој краљици и умире заједно са њом.

Уредница Ксенија Стевановић