Шпанске приче Артура Рубинштајна

Један од најинтересантнијих аспеката живота и каријере Артура Рубинштајна, а може рећи  и један од најзначајнијих, представљао је његов изражени афинитет према Шпанији, њеној култури и музици. За пољског пијанисту школованог у Берлину, Шпанија је била "земља снова" којој се често враћао после дугих турнеја које је подузимао широм света. Како је сам Рубинштајн говорио,
наклоност ка шпанској музици препознао је још у раној младости посредством музике која га је на северу Европе окруживала - Моцартовог Дон Жуана и Фигарове женидбе, Бизеове Кармен, Росинијевог Севиљског берберина, Албенизове Иберије, као и многих других партитура инспирисаних богатим шпанским фолкором.

Оно што је за младог Рубинштајна била "земља снова", постаће током живота значајан сегмент реалности. Први сусрет са шпанском публиком уметник је имао 1915. године која га је после наступа са Мадридским симфонијским оркестром испратила овацијама. Овај успех отворио му је врата честим гостовањима и турнејама које је по Пиринејском полуострву подузимао у годинама које су уследиле, али је интересантно да је Рубинштајн у почетку избегавао да изводи шпанске ауторе, сматрајући да њих веродостојно може интерпретирати само онај ко потиче из ове земље. Ипак, свој став промениће након позива који је од Албенизових наследника добио 1917. године да на домаћем тлу изведе дела великог композитора, а једно од Албенизових најпознатијих остварења - Иберија, постаће с годинама заштитни знак Рубинштајнових концерата. 

Осим на концертним подијумимаширом земље, Артур Рубинштајн је много времена проводио у упознавањуШпаније и њене културе. Сам је истицао да су „средњовековна атмосфера Толеда, меланхолична лепота Гранаде, шарм Севиље и мистичне катедрале расуте по целој земљи" постале његова животна инспирација.

Рубинштајнова дубока љубав према Шпанији резултирала је карактеристичним интерпретацијама шпанске музике. У првом реду, на снимцима које је пијаниста остварио, чују се одјеци његовог великог познавања звука фламенко гитаре и специфичне флексибилности темпа која карактерише поједине извођачке моменте живе фолклорне праксе. Дела шпанских аутора, чинила су стандардни део Рубинштајновог репертоара током читаве његове каријере, а посебно је био наклоњен музици Енрикеа Гранадоса, Мануела де Фаље, Исака Албениза и Федерика Момпуа.

Уредник емисије: Стефан Цветковић