Архетипски симболи – Ерих Нојман: Велика мајка

Књигу „Велика мајка" Ерих Нојман (1905-1960) посветио је своме „учитељу и пријатељу" Карлу Густаву Јунгу, а настала је, како је аутор забележио, „тако што су професор Јунг и госпођа Фребе-Каптајн предложили да напишем уводни текст за прво објављивање слика 'Велике Мајке', слика које су део материјала сакупљених у Еранос архиву за истраживање симбола". С друге стране, ово дело спада међу Нојманове највеће доприносе  управо Јунговој мисли.

У уводу за први део књиге, Нојман истиче да се овде „не ради о било којем архетипу, него о једном сасвим посебном, о Великом женском или, строго узев, о архетипу Велике Мајке". На другом месту, додаје: „Истраживање женске психе у њеној посебности најнужнији је и најважнији задатак који се поставља пред дубинске психологе којима су на срцу стваралачко оздрављење и развој појединачног човека.

Исти значај ова женска проблематика има и за психолога културе који је спознао да претња данашњем човечанству делом почива управо на једнострано-патријархалном развоју свести мушкога духа који није увек у равнотежи са 'матријархалним' светом психе. У овом смислу приказ архетипско-психичког света Великог женског, приказ који покушавамо да дамо у нашем раду, представља и допринос утемељивању једне будуће терапије у којој ће пацијент бити култура.
Западно човечанство нужно мора да постигне синтезу у коју је на плодоносан начин укључен женски свет - свет који је такође једностран када се нађе у изолацији. Развој психичке целовитости појединачног човека биће могућ тек када западни човек психички дорасте опасностима које његову егзистенцију угрожавају и изнутра и споља."

Уредник: Ђура Војновић