Клавирске метаморфозе

Ова уметница рођена је 1923. године као Јевубдар Гебру, у Адис Абеби, у породици која је припадала високом привилегованом слоју друштва. Прве поуке у музици добила је са шест година, у Швајцарској, где је учила да свира прво виолину, а затим и клавир. Студије музике касније је наставила у Каиру, где је учила код пољског виолинисте Алексадра Конторовича. Прекретница у њеном животу био је тренутак када се посветила вери, поставши монахиња у коптском манастиру у северној Етиопији. Тада је променила и име у Емахој Цеге-Мариам.

Упркос аскетском животу, тешким условима у манастиру и неприхватању њене музике у традиционалној етиопиској средини, ова уметница је интензивно стварала свирајући чак и по девет сати дневно. Настале су бројне композиције за виолину, клавир и оргуље. Први снимак њених остварења објављен је у Немачкој 1967. године, уз помоћ цара Хаила Селасија, а наредна издања објављена су уз помоћ њене сестре Десте Гебру. Приходе од свог рада давала је у хуманитарне сврхе. После мајчине смрти, 1984. године, преселила се у манастир у Јерусалиму где је наставила да свира и компонује. Данас има 90 година, а у Јерсуалиму постоји велики број поклоника њене музика, која добија и све већи интернационални значај.

Према речима пијанисткиње Маје Дуниц,  која је сарађивала са композиторком, Емахој Цеге-Мариам Гебру развила је специфичан музички језик. То је класична музика са посебним односом према времену, простору и пејзажу. Није грандиозна, већ интимна, припродна, искрена, врло женствена и има магичан додир са клавиром. Деликатна је и дубока. Све њене композиције причају приче о разним временима и местима. То је посебна комбинација класике, етиописке музике и блуза.

Ауторка Бранка Поповић