Бенедикт Андерсон: Доброта нација

Да ли модерност чини религију политички ирелевантном? Конвенционална научна и популарна становишта сматрају да је то тако. Овакво гледиште претпоставља да успон национализма, доминација капитализма и настанак моћних државних институција - што представља основ западне модерности - фаворизује секуларизам и срозава религију на чисто приватно подручје. Збирка есеја Нација и религија која разматра питање национализма и религији у Европи и Азији оспорава овакав став. Аутори показују да су религија и политика измешане на комплексан и животно важан начин, не само на Истоку, већ и на Западу.
У есејима сабраним у књизи Нација и религија расправља се о развоју религије и национализма у Индији, Јапану, Британији и Холандији. Однос између религије и национализма не третира се као нешто што је саморазумљиво и непроблематично, већ се објашњава место религије у контексту идеја језика, расе и историје у формацији национализма, истичу приређивачи Питер ван дер Вир и Хартмунт Леман. У текстовима се такође истражују специфични квалитети религиозног дискурса и праксе који се могу употребити у националистичке сврхе.
Бенедикт Андерсон, у есеју Доброта нација који ћемо вечерас емитовати, анализира механизме помоћу којих се на основу одговорности коју савременици имају према својим прецима и потомству конституише морал нације. Овај тип имагинације позајмљен је од религије, али он је и битно различит од ње, што по Андерсону указује на вишеструкост односа између секуларности и религиозности у национализму.

Текст чита Ковиљка Панић.
Уредница Оливера Нушић.